Ekonomija - Srbija

Šta donosi novi Zakon o zaštiti potrošača

Do kraja avgusta Srbija će dobiti novi zakon o zaštiti potrošača, a trenutno je u toku rasprava o nacrtu ovog propisa koji bi trebalo da donese više prava za sve građane. Kako navode iz Ministarstva unutrašnje i spoljne trgovine, najvažnije novine regulišu odnose povodom ugovora o prodaji robe sa digitalnim sadržajem, isporuku digitalnog sadržaja i digitalne usluge, uvode se obaveze pružaoca onlajn tržišta (prodaja robe preko onlajn platformi, pružaoci onlajn tržišta se izjednačavaju sa trgovcima u pogledu obaveza koje imaju prema potrošačima). Sankcioniše se kao nepoštena poslovna praksa ako se trgovac služi lažnim potrošačkim recenzijama, ukoliko kod oglašavanja ne navede da se radi o plaćenom oglasu, ako trgovac dovede potrošača u zabludu u pogledu toga da li su recenzije proizvoda dali potrošači koji su zaista koristili ili kupili proizvod.

– Za određenu vrstu robe, kao i kod isporuke digitalnog sadržaja i digitalne usluge, uvodi se obaveza trgovca da obavlja potrebna ažuriranja. Uvodi se odgovornost trgovca za nesaobraznost robe zbog nepravilne instalacije kao posledice nedostatka u uputstvu koje je dao trgovac, odnosno odgovornost trgovca za nesaobraznost digitalne usluge ili digitalnog sadržaja zbog nepravilne integracije u digitalno okruženje kao posledice nedostatka u uputstvu koje je dao trgovac – kažu iz resornog ministarstva. Izmene donose značajne pomake u pravcu veće transparentnosti, pouzdanosti i efikasnosti zaštite potrošača u Srbiji u digitalnom okruženju. Na pitanje zašto se menja Zakon u ovom trenutku oni kažu da je obaveza Srbije da i dalje usklađuje domaće zakonodavstvo sa pravom Evropske unije i jača institucionalni okvir zaštite potrošača. Izmena je obuhvatila usklađivanje sa tri direktive Evropske unije, i to onom koja utvrđuje pravila koja se odnose na ugovore za isporuku digitalnog sadržaja ili usluga, direktivu koja se odnosi na kupoprodajne ugovore između potrošača i trgovca i onu koja propisuje dodatne zahteve za internet prodaju, kao što su obaveze informisanja potrošača o glavnim kriterijumima koji određuju rang ponuda ponuđenih kao odgovor na pretraživanje i obaveza informisanja o tome proverava li se autentičnost recenzija potrošača i na koji način. Iz ministarstva podsećaju da se uvodi i komercijalna garancija (u važećem zakonu je termin „garancija”), koja je dodatna pogodnost za potrošača i ako ju je dao proizvođač, on je i direktno odgovoran potrošaču za otklanjanje nesaobraznosti. Novi propis donosi i bolju zaštitu maloletnih lica i javnog zdravlja, jer se kroz pravni okvir definiše zabrana prodaje, pored klasičnih duvanskih i srodnih proizvoda, elektronskih uređaja za zagrevanje duvanskog, odnosno biljnog proizvoda i elektronskih cigareta maloletnicima.

Generalno posmatrano, ove tri direktive i njihova primena svakako donose veći stepen zaštite, ali potrošači mogu očekivati transparentniju i bolju zaštitu u digitalnom okruženju, zaštitu od obmanjujućeg oglašavanja trgovaca koji se služe lažnim recenzijama i plaćenim oglasima, kao i bolju usklađenost sa pravilima EU, što olakšava kupovinu iz inostranstva i unapređuje standarde kvaliteta.

Šta je sa spornim članom četiri

U javnosti se ovih dana dosta govorilo i o izmeni člana četiri Zakona o zaštiti potrošača zbog toga što, kako su naveli iz pojedinih potrošačkih organizacija, to može dovesti do smanjivanja stepena zaštite potrošača u Srbiji.

Iz Ministarstva trgovine navode da se nacionalno zakonodavstvo usklađuje sa pravnim aktima Evropske unije, tako da je i Zakon o zaštiti potrošača koji je na javnoj raspravi usklađen sa „potrošačkim direktivama” EU.

– Ako je bilo koja od odredbi ove direktive protivrečna odredbi nekog drugog akta Unije koji uređuje posebne sektore, odredba toga drugog akta Unije ima prednost i primenjuje se na te posebne sektore. U skladu sa tim, Zakon o zaštiti potrošača koji je na javnoj raspravi propisuje da se odredbe ovog zakona primenjuju na odnose potrošača i trgovaca, koji su predmet ovog zakona, osim u slučaju postojanja posebnih propisa koji sadrže odredbe koje imaju isti cilj i uređuju predmetne odnose – tada se primenjuju ti posebni propisi. Kada su u pitanju akti niže pravne snage, Ustavom je propisana hijerarhija domaćih opštih pravnih akata. Tačnije, član 195 Ustava glasi „Svi podzakonski opšti akti Republike Srbije, opšti akti organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, političkih stranaka, sindikata i udruženja građana i kolektivni ugovori moraju biti saglasni zakonu. Statuti, odluke i svi drugi opšti akti autonomnih pokrajina i jedinica lokalne samouprave moraju biti saglasni sa zakonom.” Imajući u vidu Ustavom propisanu hijerarhiju, jedinice lokalne samouprave ne mogu doneti akt kojim bi se derogirale odredbe Zakona o zaštiti potrošača. Napominjemo da je u toku javne rasprave održana prezentacija Nacrta zakona o zaštiti potrošača, na kome je bilo prisutno oko 40 učesnika. U toku diskusije bilo je reči i o izmenama člana četiri u kome su učestvovali razni predstavnici institucija, javnih preduzeća, udruženja za zaštitu potrošača, tako da ne možemo osporavati transparentnost izmene Zakona o zaštiti potrošača – naveli su iz Ministarstva unutrašnje i spoljne trgovine.