Ekonomija - Srbija

Svetska banka: Zapadnom Balkanu potreban novi model rasta

Zemljama Zapadnog Balkana je potreban novi model rasta zasnovan na većoj produktivnosti i investicijama, većem izvozu i većem učešću privatnog sektora u privredi, poručuju iz Svetske banke.

- Poslednjih godina zemlje zapadnog Balkana napredovale su u reformi javnih finansija i regenerisanju privrednog rasta, ali njihovi građani možda još ne osećaju koristi od toga - kazala je danas direktorka Svetske banke za zapadni Balkan Linda Van Gelder na predstavljanju izveštaja " Zapadni Balkan: ubrzanje motora rasta i prosperiteta" u Beču.

Godišnji rast od pet odsto

Reforme i makroekonomska stabilnost mogu da pomognu ovim zemljama da godišnje rastu oko pet odsto, što bi im omogućilo da dostignu standard EU za dve, umesto šest decenija, koliko će im, prema proceni Svetske banke, biti potrebno da sustignu EU ako njegov privredni rast nastavi da se kreće stopama ostvarenim između 1995. i 2015. godine.

Usresređenost na strukturne reforme može da, prema rečima direktorke za Zapadni Balkan, ubrza privredni rast regiona i poboljša život ljudi tako da dostignu nivo standarda u Evropskoj uniji.

Prepolovljen privredni rast

Privredni rast u zemljama zapadnog Balkana pre 2008. godine u proseku je bio 5,0 do 6,0 odsto godišnje i bio je viši od onog u zemljama EU i u svetu. Nakon finansijske krize taj rast se prepolovio i zaustavio je hvatanje koraka sa životnim standardom u zemljama EU.

- Privredni rast koji je ostvarivan pre finansijske krize dokaz je potencijala koji imaju zemlje zapadnog Balkana - kazao je Harald Vajglajn, direktor odeljenja za ekonomsku politiku, finansijska tržišta i carine, u Ministarstvu finansija Austrije.

Privatne investicije, regionalna saradnja i radna mesta

On je dodao da je sada najvažnije da se kao prioritet primene mere koje će podstaći privatne investicije, koje će ojačati regionalnu saradnju i otvarati nova radna mesta.

- Veći izvoz, veće investicije i veća zaposlenost su prioritet za sve kreatore ekonomske politike, dok će bolja ekonomska saradnja u regionu povećati učešće izvoza u BDP-u - navodi se u izveštaju.

Značajnija uloga privatnom sektoru

Učešće privatnog sektora u privredama zemalja u kojima država još uvek vodi glavnu reč u privredi takođe mora da dobije značajniju ulogu, a niska i sporo rastuća produktivnost zahteva poboljšanje uslova poslovanja kako bi se privukli privatni investitori i povećao broj privatni firmi.

Svetska banka, takođe ukazuje da je nezaposlenost u ovom regionu skoro dvostruko veća nego u drugim malim zemljama u tranziciji koje su sada članice EU, pri čemu polovina stanovništva sposobnog za rad traži posao a četvrtina ne može da ga nađe.

- Zato je ključ u obezbeđenju da što više ljudi učestvuje na tržištu rada, što se može postići tako što će se otkloniti uzroci koji ljude odvraćaju od rada, s tim da se istovremeno uklone prepreke za zapošljavanje sa kojima se suočavaju stariji, mladi, žene i manjine - zaključuje se u izveštaju.