Ekonomija - Srbija

U legalne tokove će biti vraćeno milijardu evra

Predstavljen Nacionalni program za suzbijanje sive ekonomije, koji predviđa da se u narednih pet godina obim sive zone smanji sa 30,1 odsto na 26,7 odsto BDP-a, odnosno da u legalne tokove bude vraćeno više od milijardu evra. Predstavnici Vlade Srbije, Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED) i Saveza za fer konkurenciju predstavili su program na Nacionalnoj konferenciji "Siva ekonomija i konkurentnost".

Prema rečima predsednika UO NALED-a Vladana Atanasijevića, ključne mere će biti efikasniji nadzor nad tokovima sive ekonomije i jačanje institucija, bolja koordinacija inspekcija, saradnja, smanjenje administrativnog i parafiskalnog opterećenja za privredu i građane, unapređenje sistema procesuiranja krivičnih dela, unapređenje sistema fiskalizacije, poreske olakšice za preduzetnike, sučeljavanje sa suvišnom birokratijom i jačanje svesti građana o negativnim posledicama sive ekonomije.

Atanasijević je rekao da na Nacionalnom programu radilo više od 100 učesnika iz javnog i privatnog sektora, organizacija civilnog društva i stručnjaka, a važnim je ocenio to što je Vlada direktno uključila privredu u rad stručne grupe.

Prema analizama NALED-a, zbog sive ekonomije budžet Srbije je svakog dana uskraćen za osam miliona evra, a svaki građanin je zbog toga oštećen za jednu prosečnu platu.

Novac koji država gubi zbog sive ekonomije bio bi, prema njihovoj računici, dovoljan da svaka opština u Srbiji dobije novi dom zdravlja (609 miliona evra), da se rekonstruišu i opreme sve opšte i specijalne bolnice (439 miliona evra), finansiraju plate vatrogasaca, policajaca i lekara (963 miliona evra), a ostatkom novca da se prepolovi deficit budžeta.

Predsednik UO NALED-a rekao je da su 2016. i 2017. proglašene godinama borbe protiv sive ekonomije i da je cilj Srbije da sivu zonu spusti na nivo na kojem je bila u 11 zemalja srednje i istočne Evrope u trenutku kada su pristupale EU.

Ambasador Sjedinjenih Američkih Država u Srbiji Majkl Kirbi istakao je da siva ekonomija onemogućava ekonomski razvoj Srbije i da je nacionalni program za njeno suzbijanje pravi korak u borbi protiv takvog poslovanja.

Konstatujući da nijedna zemlja ne može da u potpunosti eliminiše sivu ekonomiju, Kirbi je dodao da je važna borba protiv nje i čestitao premijeru i Vladi Srbije što su odgovorili na zahteve srpske poslovne zajednice i inostranih investitora.

Nacionalni program za suzbijanje sive ekonomije omogućiće veću saradnju između inspekcijskog nadzora i sudova u borbi protiv sive ekonomije, ali i ohrabriti građane da se uključe u tu borbu, rekao je Kirbi i poručio da će to pomoći Srbiji da postane još snažniji kandidat za članstvo u Evropskoj uniji.

Ambasador Nemačke u Beogradu Aksel Ditman rekao je da siva ekonomija ima negativan efekat na poslovnu klimu i ekonomski rast zemlje i da je zato, pre svega, potrebno da građani shvate da i sebi i drugima štete ako ne plate porez.

Ditman je ocenio da je ekonomska reforma definisana programom sa MMF-om nastavila borbu protiv sive ekonomije, kao i da se već povećava javni prihod po tom osnovu.

Vlada je, kako je rekao, pokazala da nastoji da smanji udeo sive ekonomije.

"Ovaj trud će poslati važan signal na putu Srbije ka EU i stranim investitorima, poslaće poruku o transparentnosti, stabilnosti i vladavini prava", poručio je Ditman.

MMF i EU su, podsetio je ambasador Nemačke, poboljšale prognoze rasta za Srbiju za ovu godinu, a dalja borba protiv izbegavanja plaćanja poreza će, kako smatra Ditman, ojačati ovaj pozitivan trend.

Ambasador je podsetio i da je nemačka vlada sarađivala sa Ministarstvom finansija i Poreskom upravom, te da je za reformu javne uprave u Srbiji od Nemačke stiglo 8,2 miliona evra.