Ekonomija - Srbija

U zlatne poluge ulagalo 900 građana Srbije

Narodna banke Srbije je na kraju prošlog meseca imala 18,37 tona zlata u deviznim rezervama. To je za oko 3,5 tona više nego pre tri godine. NBS otkupljuje poluge zlata iz domaćih izvora, kako iz rudnika, tako i od građana.

Nastaviće sa dosadašnjom praksom kupovine ovog plemenitig materijala uvažavajući ponudu na domaćem tržištu.

Trenutno jedna unca zlata vredi 1.256 dolara. Imajući u vidu propis kojim je, između ostalog određeno da NBS može u zemlji kupovati i prodavati zlatne poluge, kao i da koristi i usluge pretapanja i izlivanja zlatnih poluga, dozvoljeno je da otkupljuje i od građana koji ručno ispiraju plemenite i druge minerale iz rečnih nanosa.

Stanovnici koji se bave ovim poslom, imaju obavezu da sve isprane količine plemenitih metala ponude NBS po tržišnim cenama.

Građani mogu da prodaju zlato, ali ne mogu da štede u zlatu, odnosno da kupuju zlatne poluge u Srbiji. Građani Srbije koji žele da svoj novac investiraju u zlato imaju nekoliko mogućnosti - ili da kupe zlatnike čijom se izradom bavi Zavod za izradu novčanica i kovanog novca, da kupe akcije preduzeća koja se bave proizvodnjom zlata, ili da ulože u investicione fondove koji trguju ovim plemenitim metalom.

Za sada u Srbiji ne postoji investicioni fond koji direktno ulaže sredstva u zlato ili zlatne poluge, već samo investicioni fond registrovan u zemlji koji sredstva investira u akcije preduzeća koja se bave proizvodnjom ili preradom plemenitih metala.

Cena zlata na svetskim berzama je od januara 2005. skočila četiri puta, pa se kod mnogih investitora ulaganje u ovaj plemeniti metal pokazalo kao isplativija varijanta od štednje u banci ili trgovine na berzi. U Srbiji tu mogućnost je, na primer, koristilo oko 900 građana.

- Imajući u vidu da se radi o jednoj od najsigurnijih klasa aktive (Safe Haven) deviznih rezervi, NBS će nastaviti sa dosadašnjom praksom kupovine ovog plemenitog metala - navode u našoj centralnoj banci.

- Zlato je, istorijski, uvek predstavljalo sredstvo za očuvanje vrednosti usled svog Safe Haven statusa, te se zato veliki broj centralnih banaka odlučuje da u svojim deviznim rezervama ima i ovaj vredan metal.

Da li će neka centralna banka kupovati zlato zavisi od načina na koji upravlja svojim deviznim rezervama. Odnosno, da li je usvojenim investicionim okvirom za ulaganje deviznih rezervi predviđeno ulaganje u zlato, na koji način i u kom obliku.

Zlato kao klasa aktive u strukturi deviznih rezervi neke centralne banke omogućava smanjenje rizika i očuvanje vrednosti investicija, ukazuju, između ostalog, u NBS.

Sa eventualnim rastom cena plemenitih metala u budućnosti moglo bi doći do ostvarivanja dodatnog prinosa prodajom dela zlata iz deviznih rezervi. Osim toga, na ovaj oblik aktive je teže uticati kroz politike kamatnih stopa različitih monetarnih vlasti, dok uobičajeno služi kao oblik zaštite od inflacije na duži rok.

Konačno, ovaj plemeniti metal služi i kao garancija poverenja u centralnu banku, naročito u uslovima nestabilnosti na finansijskim tržištima.