Ekonomija - Srbija

Usled smanjene ekonomske aktivnosti poskupljenja neminovna

U delu smanjene privredne aktivnosti usled pandemije, poskupljenja i ne treba da čude, kažu stručnjaci, a posledice svega, najviše će osetiti građani iz socijalno najugroženijih grupa.

Možda ćemo zbog epidemijske situacije ove godine potrošiti manje za praznike, a možda i nećemo. U svakom slučaju, kada prođe praznična groznica, stižu novi troškovi u novoj godini. U nekoliko opština povećan je porez, slede računi za vodu, poskupljenje akcizne robe i struje od 1. februara za 3,4 odsto. Prosečnu platu i dalje premašuje potrošačka korpa, koja je prema poslednjim podacima veća za 14.000 dinara.

Cena sirove nafte dostigla je 50 dolara po barelu i za očekivati je povećanje cene, ali ne drastično, a stabilizacija potrošnje može se očekivati tek u trećem kvartalu iduće godine, procenjuju u Udruženju naftnih kompanija.

"Skok cene je posledica očekivanog rasta potrošnje, još uvek nemamo rast potrošnje, očekuje se rast pa se sada formiraju zalihe. Globalne zalihe su poslednjih nedelja jako povećane", izjavio je Tomislav Mićović, generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije.

Posledica pandemije je recesija, a usled smanjene ekonomske aktivnosti poskupljenja su neminovna, a država i ceo sistem funkcionišu po principu spojenih sudova, napominje prof. dr Boris Kršev.

"Država mora da se rukovodi nečim da bi taj gubitak nadoknadila, a to su Zakon o akcizama, usaglašavanje cena kvadratnog metra, dolazi do poskupljenja i poreza na imovinu za 2021. godinu", saopštio je Boris Kršev, profesor opštih društvenih nauka.

Poskupljenja neće pogoditi samo najsiromašnije, a potrošačima ostaje nada da njihova prava neće biti ugrožena, a među njima je i pravo na izbor više proizvoda i usluga po pristupačnim cenama uz garantovano dobar kvalitet.