Ekonomija - Srbija

Vlada Srbije 3. juna usvaja novi program sa MMF

Na otvaranju Kopaonik biznis foruma, Mali je podsetio da će i ovaj aranžman, kao i prethodni, biti savetodavni i da neće podrazumevati finansijsku podršku.

"Mi ćemo naredne nedelje na sednici Vlade Srbije, 3. juna, usvojiti novi program saradnje sa MMF. U protekla dva meseca smo se potrudili da definišemo osnovne razvojne i reformske ciljeve koji se odnose na reforme javnih preduzeća, poreske uprave, zelenu agendu i svega onoga što treba da doprinese boljem funkcionisanju naše ekonomije i podizanju životnog standard", rekao je Mali.

Dodao je da će u junu na bordu direktora MMF-a biti usvojen program saradnje s njihove strane.

Mali kaže da se saradnja sa MMF-om nastavlja zbog kredibiliteta i zbog toga što je Srbiji potrebna savetodavna podrška MMF-a.

"Ne tražimo ni dinar od njih, ovde se radi o instrumentu savetodavnog karaktera, želimo da idemo napred i da uz njihovu podršku dodatno nastavimo i razvijemo reforme koje smo već pokrenuli", rekao je Mali.

Ovogodišnji, 28. po redu Kopaonik biznis forum (KBF) na kojem je glavna tema "Svet posle kovida 19 - novi izvori rasta u promenjenim uslovima poslovanja", počeo je trodnevni rad.

Predsednik Saveza ekonomista Srbije Aleksandar Vlahović izjavio je danas da je Srbija tokom pandemije, prema procenama Evropske banke za obnovu i razvoj i Svetske banke, prošla prilično neoštećeno zbog strukture ekonomije čije glavne grane nisu povezane sa međunarodnim tržištem.

Što se tiče projekcije za ovu godinu, vrlo je verovatno da će Srbija već na kraju trećeg kvartala dostići svoj pretkrizni nivo, dakle ono što je imala u martu, u prvom kvartalu prošle godine, rekao je Vlahović za RTS.

Srbija je jedan snažan pozitivan efekat iz prethodnog perioda prenela u 2020. godinu, pa smo mi u prvom kvartalu prošle godine imali rast od 5,3 odsto BDP i na kraju, naravno da su svemu doprinele mere finansijske podrške Vlade Srbije u sadejstvu sa onim što je radila Narodna banka, istakao je Vlahović.

Uprkos krizi i pomoći, javni dug ispod 60% BDP

"Srbija je u vreme najveće svetske zdravstvene i ekonomske krize pokazala veliku odgovornost na oba fronta i najveći teret preuzela na sebe, obezbedila je medicinsku opremu i vakcine, ali i tri paketa mera pomoći za privredu i građane koji su spasili našu ekonomiju", izjavio je Mali.

Na otvaranju Kopaonik biznis foruma, Mali je istakao da je Srbija na oba fronta ostvarila veliki uspeh i naglasio da uprkos tim izdvajanjima. javni dug Srbije nije prešao i neće preći 60 odsto BDP-a.

On je ocenio da će taj nivo javnog duga Srbija zadržati i do kraja godine, uprkos trećem paketu mera pomoći i velikim ulaganjima u infrastrukturu koji su budžetom za ovu godinu predviđeni u iznosu od 430 milijardi dinara.

"Više puta smo čuli da je naša Vlada reagovala brzo i pravovremeno kada je krenula pandemija, definisali smo prvi, pa drugi paket mera i u toku je treći paket mera pomoći za ublažavanje negativnih posledica krize. Mislim da se u istoriji naše zemlje nije desilo da država preuzme najveći treret krize na sebe", rekao je Mali.

Zahvaljujući toj podršci države, ističe Mali, Srbija je izblegla “crne scenarije” kakvi su se odigrali u ostalim, čak i razvijenim zemljama, u kojima su fabrike masovno zatvarane, a radnici otpuštani.

Takođe, podseća, u Srbiji nije bilo nestašice zaštitnih maski, dezinfekcionih sredstava i respiratora, a bilo je dovoljno novca i za podizanje plata zdravstvenim radnicima.

Mali je istakao da ukupna vrednost sva tri paketa pomoći iznosi osam milijardi evra, što je više od 17 odsto BDP-a Srbije.

Dodaje da ta pomoć tokom krize ne bi bila moguća da Srbija pre četiri godine nije imala odgovornu fiskalnu politiku i suficit u budžetu.

Uz sva izdvajanja, ministar podseća da su prošle godine izgrađene i dve nove kovid bolnice ukupnog kapciteta 1.500 kreveta.

“Kada se desilo da Srbija tako brzo i efikasno izgradi novu bolnicu, nabavi vakcine, nađe porebne respiratore i medicinsku opremu. Sve to nas je dovelo do toga da po broju revakcinisanih Srbija bude četvrta u Evropi na milion stanovnika, a po broju onih koji su primili prvu dozu Srbija je peta u Evropi”, naveo je Mali.

Naglasio je da snaga jedne države nije vezana samo za snagu njene ekonomije, već i za snagu njenog zdravstvenog sistema.

Izrazio je nadu da će Srbija uskoro doći do kolektivnog imuniteta.

Mali ukazuje da sada svi ministri finansija, predsednici vlada i država traže način da ubrzaju rast svoje ekonomje, jer se, navodi, u rastu “krije” novac za veće plate, penzije, investicije…

“To je upravo cilj naše ekonomske politike”, rekao je Mali i podsetio da je Srbija prošle godine uprkos krizi uspela da bude među tri zemlje u Evropi sa najnižim padom BDP-a.

Kaže da je taj rezultat ostvaren zahvaljujći paketima mera pomoći i podršci koju je država dala privredi.

Za ovu godinu, navodi, MMF prognozira da će Srbija imati privredni rast od šest odsto, Evropska komisija predviđa 5,3 odsto, Svetska banka pet odsto, a Vlada Srbije očekuje da će rast biti bliži sedam odsto.

Mali je ponovio da javni dug Srbije neće preći 60 odsto BDP-a i naveo da je javni dug Francuske 110 odsto BDP-a, Španije 115 odsto u odnosu na BDP, Grčke više od 200 odsto…

“Uprkos ogromnim paketima i ogromnoj pomoći, uspeli smo da zadržimo taj veoma važan makroekonomski indikator”, naglasio je Mali.

Govoreći o stopi nezaposlenosti, Mali je naveo da je Srbija u doba najveće krize imala pad stope nezaposlenosti i dodao da je 2019. stopa nezaposlenosti iznosila 10,4 odsto, a u 2020. je iznosila devet odsto.

Podsetio je da je stopa nezaposlenosti 2012. bila 25,9 odsto, što, kaže, znači da svaki četvrti građanin nije imao posao.

Kada je reč o stranim direktnim investicijama, Mali je ukazao da Srbija nije imala pad stranih investicija kao druge zemlje.

Podseća da je Srbija u vreme pandemije uspela da dovede dve velike japanske investicije - Tojo Tajer i Nidek.

Govoreći o budžetu za ovu godinu, Mali je naveo da je on fokusiran na tri aspekta - ulaganje u infrastrukturu, ulaganje u zdravstvo i podizanje životnog standarda građana.

Navodi da je predviđeno 430 milijardi dinara za ulaganje u infrasturkutru, da je budžet Ministarstva za zaštitu životne sredine dva i po puta uvećan, da se nastavljaju ulaganja u zdravstvenu infrastrukturu.

Mali dodaje da se u Novom Sadu gradi još jedna kovid bolnica, da su izdvojena sredstva za rekonstrukciju opštih bolnica širom zemlje, za završetak radova u Kliničkom centru Srbije, ali i za izgradnju fabrike za proizvodnju vakcina.

Ministar je naglasio da Srbija ostaje pri politici povećanja plata i penzija, jer je, ističe, to osnova rasta životnog standarda građana.

Naglašava i da uprkos pandemiji Srbija nije odustala od programa "Srbija 2025" koji podrazumeva 14 milijarde evra u autoputeve, izgradnju metroa, bolnica, kanalizacione i vodovodne mreže, fabrike za prečišćavanje otpadnih voda.

Takođe, istakao je i da Srbija ostaje pri planu da će do kraja 2025. godine prosečna plata biti 900 evra.

"To nije lak cilj, ali je ostvarljiv", kaže Mali.

Dodaje da je prosečna plata u martu ove godine iznosila 555 evra, dok je 2012. iznosila 329 evra.

"Obećanje da će prosečna plata u Srbiji biti preko 500 evra smo ispunili, sada idemo na 600 evra, pa ćemo ubrzano ići ka 900 evra u naredne četiri godine", rekao je Mali.

Prvog dana šest panela

Zbog epidemiološke situacije u zemlji, KBF u organizaciji Saveza ekonomista Srbije, održava se ove godine u vrituelnom formatu i uz ograničeno prisustvo učesnika panela i predstavnika medija u beogradskom hotelu Metropol.

Prvog dana će biti održano šest panela, od kojih će na prvom medicinski stručnjaci diskutovati na temu pod nazivom "Sistem javnog zdravlja u Srbiji: Koliko je dovoljan?".

Ambasadori EU, SAD, Francuske, Italije i Nemačke u Srbiji biće učesnici drugog panela pod nazivom "EU, SAD i pandemija - naučene lekcije", nakon čega slede paneli o uticaju 4. industrijske revolucije na nova ekonomska pravila, o snaženju digitalne ekonomije u svetu posle kovida, javno-privatnim partnerstvima kao načinu za dostizanje održive digitalne ekonomije, i industriji osiguranja u pandemijskom okruženju.

Najavljeno je i obraćanje specijalnog gosta foruma, Branka Milanović, jednog od vodećih svetskih ekonomista današnjice, gostujućem profesoru u Centru za postdiplomske studije Univerziteta grada Njujorka (CUNY) i profesoru u Londonskoj školi ekonomije, koji će govoriti o globalnim nejednakostima u uslovima kovida.