Ekonomija - Srbija

Vrednost projekata sa Kinom devet milijardi evra

Potpredsednica Vlade Republike Srbije i ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović izjavila je danas da će naša zemlja sa Kinom realizovati ukupno oko devet milijardi evra investicija u različitim oblastima, poručivši da je regionalno povezivanje uslov napretka.

Mihajlović je u obraćanju novinarima, nakon Trećeg samita ministara transporta NR Kine i 16 zemalja centralne i istočne Evrope, kojem je bila domaćin, istakla da je važno da sve zemlje učesnice u tom mehanizmu rade na povezivanju, kao i na uklanjanju nefizičkih barijera.

Srbija je, kako je navela, prepoznata kao jedan od lidera u saradnji sa Kinom u oblasti infrastrukture i kao zemlja koja radi na povezivanju sa regionom, a u kojoj je i sedište Transportne zajednice Zapadnog Balkana, sedište Asocijacije za infrastrukturu i saobraćaj u okviru mehanizma 16+1, pri čemu je i učesnica u projektu “Jedan pojas, jedan put”.

Prema njenim rečima, značaj ovog samita jeste u tome što su se svi njegovi učesnici okupili da rade zajedno, kako na povezivanju, tako i na smanjenju nefizičkih barijera.

Mihajlović je prenela da su na ministarskom samitu razmenjena iskustva svih zemalja u mehanizmu 16+1, a razgovarano je i o tome kako se može poboljšati povezanost u regionu i smanjiti nefizičke barijere, kako bi se omogućilo povećanje protoka robe i ljudi.

Ona je istakla da vrednost investicija u infrastrukturu u Srbiji iznosi 16 milijardi evra, od čega je približno devet milijardi evra vrednost projekata sa Kinom u različitim oblastima.

Ove godine će biti završene deonice Koridora 11, na kojima je angažovana kineska strana, od Obrenovca do Uba i od Lajkovca do Ljiga, najavila je potpredsednica Vlade i ocenila da je to rezultat našeg rada, položaja, ali i naših dobrih odnosa sa Kinom.

Prema njenim rečima, povezivanje je od presudnog značaja ako želimo da sustignemo razvijene države i učestvujemo u održivom razvoju.Svako povezivanje u infrastrukturi znači investicije, radna mesta i bolji život građana. U narednom periodu tu saradnju treba da produbljujemo, da razmenjujemo iskustva i zajednički radimo na efikasnijem odvijanju saobraćaja, poručila je Mihajlović.

Ona je istovremeno prenela zahvalnost Kini i predsedniku Si Ðinpingu na pokretanju ove inicijative za saradnju, ističući da je velika čast to što je Beograd domaćin jednog takvog skupa.

Ministar transporta NR Kine Li Sjaopeng rekao je da vrednost robne razmene Kine i 16 zemalja centralne i istočne Evrope iznosi 68 milijardi dolara, a povećana je sa 9,3 na 11 odsto od 2014. godine.

On je podvukao da je namera da se ojača mehanizam saradnje 16+1, posebno u vodnom saobraćaju, kao i saradnja u oblasti logistike, ali i da se poveća kadrovski kapacitet, između ostalog i kroz stipendiranje za usavršavanje u Kini.

Na plenarnoj sesiji ministarskog samita mehanizma saradnje NR Kine i 16 zemalja centralne i istočne Evrope, kojoj je predsedavala Mihajlović, razmatrane su mogućnosti za unapređenje koordinacije u planiranju, evaluaciji i implementaciji projekata u saobraćajnoj infrastrukturi u regionu u cilju boljeg povezivanja Evrope i Azije, kao važnog elementa u razvoju globalne trgovine i održivog ekonomskog razvoja.

Posebna pažnja posvećena je mogućnostima za podizanje efikasnosti budućih infrastrukturnih projekata kroz koordinirani proces planiranja, podsticanje investicija u projekte u saobraćajnoj infrastrukturi, kao i za saradnju u pripremi projekata (od studija izvodljivosti do izrade projektno-tehničke dokumentacije).

Učesnici sastanka razmenili su mišljenja o novim mogućnostima koje mogu da unaprede proces saradnje u okviru mehanizma 16+1, uz očekivanje da je moguć dogovor o predlogu jedinstvene Kina–CIEZ prioritetne liste projekata saobraćajne infrastrukture, koja bi obuhvatila sve zemlje ove grupacije, pre sledećeg ministarskog sastanka koji će biti održan u Hrvatskoj u 2019. godini.

Na sastanku je istaknuto i da dugo zadržavanje na graničnim prelazima umanjuje efikasnost investicija u infrastrukturu, što je problem koji se mora prioritetno rešavati.

U tom smislu, predloženo je intenziviranje saradnje u vezi sa postizanjem efikasnijih pograničnih procedura, uz razvoj infrastrukture tamo gde je to neophodno, radi uspostavljanja “one-stop shop” sistema i integrisanih graničnih prelaza sa što manjim brojem zaustavljanja na granici.