Energetika - Srbija

Amerika za sedam meseci isporuči gasa koliko Rusija za jedan letnji dan

Podatak da je za prvih sedam meseci prošle godine isporučeno svega 380.000 kubika tečnog prirodnog gasa LNG iz Amerike, što je manje od jednodnevne isporuke ruskog gasa tokom leta, odnosno za pola zimskog dana, govori da ova „američka roba” baš i nema kupce. Upravo to potvrđuje i podatak da je u isto vreme lane, isporuka iz SAD pala 10 odsto.

– Niti Amerikanci žele da isporučuju gas Evropi, niti Evropljani hoće da ga kupuju. Od momenta početka isporuka tečnog gasa SAD u Evropu u aprilu 2016. te količine su do ovog vremena dostigle 2,8 milijardi kubika – koje su otišle Italiji, Španiji i Francuskoj, prema 200 milijardi kubnih metara godišnje cevovodnog ruskog gasa – kaže dr Srećko Đukić, komentarišući stalni pritisak Zapada na Srbiju da na umu ima činjenicu koliki je strateški značaj tečnog gasa za energetsku bezbednost.

– Po najskromnijim ocenama, ruski gas, koji se doprema gasovodom, jeftiniji je 30–40 odsto od američkog tečnog gasa za evropske potrošače, a u momentima maksimalne tražnje razlika u ceni dostiže 80–90 procenata. Bez obzira na to Evropska komisija namerava da gradi nove terminale na Jadranskom moru (Hrvatska), Baltičkom moru (Poljska) i u Sredozemnom moru (Grčka), imajući u vidu strateški značaj tečnog gasa za energetsku bezbednost EU – kaže on.

Upitan šta preostaje Srbiji u ovakvim okolnostima dok čeka početak gradnje „Turskog toka”, on kaže „samo da se priključimo na neki od gasovoda i to najbolje na one koji transportuju cevovodni gas, jer je on jeftiniji i prihvatljiviji za našu skromnu privrednu snagu i niski životni standard. Međutim, te šanse nisu velike, pa u nekoj daljoj perspektivi ne treba isključiti terminale za gas u Albaniji, Crnoj Gori, ili južnije od Krka.

Rusija je glavni evropski snabdevač gasom, a prognozirane cene gasa „Gasproma” za 2019. u proseku se kreću na nivou 230–250 dolara za hiljadu kubika, pri ceni od 245,5 dolara ostvarenoj u 2018. Cena ruskog gasa direktno je povezana sa kretanjem cena nafte na svetskom tržištu. Cena tečnog gasa, međutim, zavisi još od prevođenja gasa u tečni gas a potom ovog ponovo u gasovito stanje, kao i od cene transporta brodovima autokalavima, što je i do dva puta više od cene cevovodnog gasa.

– Prednost tehnologije tečnog gasa jeste u tome što se njegov transport obavlja bez cevi, isporučilac je lišen svakih pregovora sa tranzitnim zemljama kada su njihovi interesi važniji i od interesa proizvođača i potrošača. Uprkos tome, primera radi Nemačka ne namerava da kupuje američki tečni gas, nalazeći da on nije ekonomski pogodan. Ona nema neophodnu infrastrukturu koju tek namerava, na zahtev saveznika preko okeana, da izgradi, ali ne kao alternativu dosadašnjim tokovima gasa, nego kao dopunu ponude na sopstvenom tržištu. Zavisnost od ruskog gasa Nemačka ne želi da menja za zavisnost od politike „Amerika pre svega” – ističe Đukić.

Prema aktuelnim prognozama, 2035. godine tražnja za tečnim gasom u svetu iznosiće između 300 i 350 miliona tona godišnje. Prema planovima, Rusija namerava da ubrzano razvija ovaj sektor gasne privrede i da za petnaestak godina zauzme lidersku poziciju od oko 40 odsto toga tržišta gasa u svetu, odnosno od 100 do 140 miliona proizvodnje i izvoza na svetsko tržište tečnog gasa.