Energetika - Srbija

Biomasa - najveći vojvođanski potencijal

Pokrajinska sekretarka za energetiku i mineralne sirovine Nataša Pavićević Bajić, održala je konferenciju za novinare na kojoj je govorila o ovogodišnjim rezultatima rada Sekretarijata, kao i o planovima koje Sekretarijat namerava da sprovodi tokom sledeće godine.

Tokom ove godine, akcenat Sekretarijata za energetiku i mineralne sirovine bio je usmeren ka iskorišćenju potencijala biomase, jer je ovaj resurs najveći vojvođanski potencijal, od kojeg se očekuju i najbrži efekti i rezultati. Očekuje se razvoj nove industrijske grane – proizvodnja peleta, što može uticati na povećanje konkurentnosti domaće privrede, smanjenje cene grejanja zamenom fosilnih goriva obnovljivim izvorima. Najznačajnije efekte osetiće građani, kroz smanjenje cene grejanja, a razvojem industrije proizvodnje peleta od agrobiomase, očekuje se otvaranje novih radnih mesta.

Pokrajinski sekretarijat za energetiku i mineralne sirovine će tokom naredne godine usmeriti sredstva za izradu projekata za izgradnju biogas kogenerativnih postrojenja, čime će se doprineti razvoju poljoprivrede i stočarstva, a time će se dati podstrek razvoju ruralnih područja. Kogenerativna postrojenja su osnov za povećanje stočnog fonda, jer će se povećati količina stajnjaka, što je baza za proizvodnju biogasa.

Geotermalni izvori su veliki potencijal, koji trenutno nije dovoljno eksploatisan. Prema podacima, sada se u Vojvodini eksploatiše samo sedam od sedamdeset četiri bušotina. Termalna voda koristila se u turističke svrhe, kao i u energetske – kroz grejanje velikih sportskih hala i drugih budzetskih ustanova. Obaveza Sekretarijata je da što veći broj bušotina ponovo bude eksploatisan. Već su tokom ove godine raspisani konkursi za sufinansiranje i finansiranje projekata za eksploataciju bušotina, a sredstva su usmeravana i na projekte za izradu novih. Eksploatacija geotermalnih voda može da bude veoma značajna za budzetske ustanove, jer se smanjuje potrošnja fosilnog goriva, kao i količina sredstava koja se izdvajaju za plaćanje grejanja. Zbog toga, lokalne samouprave treba da iznađu najbolja rešenja da geotermalne vode usmere ka proizvodnji tehničke pare za korišćenje u industrijskim zonama ili da ih koriste za grejanje staklenika. Na ovaj način omogućio bi se razvoj celokupne privrede na nivou lokalne samouprave, kao i privlačenje stranih i domaćih investicija. Nataša Pavićević Bajić je podsetila da geotermalni potencijal ima pet puta veću toplotnu energiju nego što je trošimo u Vojvodini, i zbog toga, ovaj resurs treba da bude mnogo intenzivnije eksploatisan.

Kada je reč o energiji vetra, Sekretarijat je definisao potencijale kojima raspolažemo u našem regionu. Proizvodnja električne energije u vetroparkovima i kogenerativnim postrojenjima treba da bude kombinovana, da bi se obezbedio stabilan sistem proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora.

Naš region koristi svega četiri do pet posto obnovljivih izvora energije, što je veoma mali postotak u odnosu na potencijale koje imamo. Korak ka povećanju iskorišćavanja resursa leži najpre u lokalnim samoupravama, koje treba da stvore svoj mikro energetski sistem. U ovom trenutku nije nam poznato na koji način i koliko energije trošimo na nivou lokalnih samouprava. Zbog toga je Sekretarijat osnovao Radnu grupu, sastavljenu od predstavnika lokalnih samouprava, sa ciljem da se izradi metodologija za utvrđivanje nultog stanja potrošnje svih vrsta energije u lokalnim samoupravama. Na ovaj način postavlja se baza za početak racionalne potrošnje energije, uštede, kao i za planiranje mera i proizvodnje energije iz domaćih resursa, istakla je Nataša Pavićević Bajić.