Energetika - Srbija

Dizel bi bez državnih zahvatanja koštao 53 dinara

Na većini pumpi preko Drine litar benzina i dizela toči se za 80 do 81 dinar po litru.

Nešto skuplje je kod naftnih kompanija koje rade i u Srbiji, oko 87,44 dinara, što je opet daleko jeftinije.

Upitan kako je moguće da se kompanijama koje u Srbiji prerađuju i prodaju gorivo isplati da benzin i dizel izvezu, plate transport i tamo ga prodaju upola srpske cene, odgovor je da su u Srbiji velika državna zahvatanja.

Iako je cena nafte tipa brent tokom vikenda skočila na 21,33 dolara za barel posle sunovrata od 17 dolara, ne treba zaboraviti da pad cene sirove nafte vrlo malo utiče na nivo državnih zahvatanja u maloprodajnoj ceni.

Razlog više zašto je ne samo u RS nego i u Federaciji BiH gorivo jeftinije nego kod nas jeste i pre 10 dana doneta odluka o ograničenju marže (zarade) kompanija, kako bi i na taj način smanjile cene goriva koje su i pre toga bile neuporedivo niže od srpskih.

U udruženju objašnjavaju da se utvrđivanje maksimalno dozvoljenih cena goriva od strane države, što u prevodu može da znači maksimiranje marži, na nekim tržištima može smatrati opravdanim.  To se pre svega odnosi na zemlje u kojima nije dovoljno razvijena tržišna konkurencija.

U našem regionu neki vid državne kontrole cene goriva se primenjuje u Sloveniji, Crnoj Gori i Makedoniji.

U Srbiji su cene liberalizovane od 2011. godine i, suprotno svim tada očekivanjima, slobodno tržište je ubrzo dovelo do pada cena na pumpama, jer umesto da se svi drže maksimalno propisanih cena, konkurenti na tržištu su najpre pojedinim kategorijama potrošača, a kasnije i primenom različitih marketinških trikova ponudili široku paletu popusta.

Srbija je imala loše iskustvo s kontrolisanim cenama, jer je u jednom trenutku bilo ugroženo snabdevanje, budući da su kompanije procenile da su im propisane cene niže od nabavnih. Vozačima u Srbiji nije mnogo pomoglo ni to što je nafta toliko pojeftinila jer se litri derivata i dalje toče po ceni iznad evra.

Od početka godine benzin je pojeftinio za 23 dinara, a dizel 26. Većina trgovaca goriva smatra da nije realno očekivati da cena goriva bude proporcionalna ceni nafte, jer u krajnju cenu ulazi kurs dolara, troškovi dopreme nafte koja se uvozi, prerada u rafineriji, poreska zahvatanja.

Uočljivo bi smanjilo cene goriva samo kada bi se država odrekla svog dela zarade, koji u velikoj meri puni budžet.

Udeo države u ceni dizela je oko 65 odsto ili 86 dinara po litru. To znači da se pojeftinjenja od 25 dinara za dizel i 23 za benzin odnose na smanjenje u naftnom sektoru, a samo je 1,5 dinara smanjenje po osnovu PDV-a.

Ukoliko bi se nekim čudom desilo da država smanji svoja zahvatanja, litar dizela bi koštao 53 dinara. što je ipak malo verovatno da se desi u praksi.