Energetika - Srbija

Do Srbije može da stigne i kiparski gas

Srbija bi uz krak „Turskog toka”, kojim bi se preko Bugarske gas iz Rusije transportovao do naše zemlje, mogla da računa i na dopunske količine ovog plavog goriva.

Do naše zemlje bi mogao da stiže i gas iz „Ist med”, odnosno gasovoda „Istočno Sredozemlje”. Ovo je prošle nedelje posle susreta sa kiparskim predsednikom Nikosom Anastasijadisom izjavio prvi čovek Srbije, Aleksandar Vučić.

– Trebalo bi da vidimo kako i na koji način da koristimo bar deo gasa, koji bi mogao da dođe do Srbije preko Bugarske, iako smo mi najvećim delom oslonjeni na ruski gas – rekao je Vučić.

Reč je o gasovodu, koji bi trebalo da zajedno grade Kipar, Grčka i Italija, a koji bi išao od Izraela do Evrope. Gasovod je dugačak 2.200 kilometara i povezivao bi Izrael i gasna polja u blizini kiparske obale s Grčkom i Italijom.

Planira se da proradi 2025. i da ima kapacitet od 16 milijardi kubika godišnje. Ideja gradnje ovog gasovoda je da smanji zavisnost Evrope od ruskog gasa.

Inače, u vodama Kipra na Sredozemnom moru nalaze se značajna svetska nalazišta prirodnog gasa. Drugi deo ovog projekta mogao bi da bude gasovod koji bi išao sa Kipra u Tursku i ovaj gasovod bi mogao da bude jeftiniji, jer je, prema oceni stručnjaka, potrebno samo izgraditi cev od Kipra do Turske, a odatle bi gas Južnim gasnim koridorom preko Balkana i Srbije mogao da stigne u Evropu.

Upitan da li bi Srbija mogla da iskoristi novi pravac gasovoda i po kojoj ceni, dr Srećko Đukić, stručnjak za međunarodne odnose i gasne prilike u svetu, kaže da smo u prilici da nam se sve češće nude i kreiraju novi gasovodi i pre nego što su urađene neophodne studije tehno-ekonomske izvodljivosti, odnosno izgradnje i eksploatacije.

– Na tom ispitu je pao čuveni gasovod „Nabuko”. Zato su nam potrebne čvrste ekonomske garancije, u pogledu cene gasa iz svakog gasovoda posebno, ili pak terminala tečnog gasa, koji se sve češće nude kao potencijalne mogućnosti za snabdevanje gasom – kaže Đukić.

Trenutno je, dodaje, aktuelna ponuda gasa iz eventualnog budućeg „Istočnog gasovoda” sa novijih pomorskih nalazišta gasa Izraela i Kipra. Potrebno je pokazati načelan interes kako bi se uključili u red onih zemalja koje će dobijati potrebne parametre radi donošenja konačne odluke o učešću odnosno priključenju na gasovod, imajući u vidu moguću trasu gasovoda i srpske potrebe za gasom i diverzifikacijom izvora snabdevanja cevovodnim gasom.

– Na osnovu dostupnih informacija, za „Istočni gasovod” predstoji izrada studije opravdanosti, odnosno izvodljivosti i onda donošenje konačne odluke da li će se graditi gasovod, kao i na osnovu potreba zemalja za gasom iz ovog gasovoda. Koliko je poznato, u ovoj fazi rezerve gasa namenjene eksploataciji relativno su skromne, oko 100 milijardi kubika – kaže on.

S obzirom na to da je planirana dužina gasovoda 2.200 kilometara, a kapacitet 16 odnosno 20 milijardi kubnih metara gasa godišnje, znači da je reč o jednom od najdužih gasovoda, ali sa manjim kapacitetom..

Bilo kako bilo, Srbija mora aktivno da se uključi i prati sve gasne ponude u regionu i šire. Mislim da se na taj način može brže približiti nivou razvijenijih zemalja u potrošnji gasa, koji je energent i sirovina 21. veka. Ovo je istovremeno način da se unese raznolikost među izvorima, rutama i snabdevačima.

Ono što je, kaže Vojislav Vuletić, presednik Udruženja za gas Srbije, u ovom času mnogo izvesnije je potvrda bugarskih vlasti da planiraju gradnju novog gasovoda, koji će prolaziti kroz tu zemlju od granice s Turskom do Srbije.

Bugarska se od ranije zalaže da koristi ruski gas preko „Turskog toka”, koji će prolaziti ispod Crnog mora, kako bi se zaobišla Ukrajina. Javno preduzeće „Bulgartransgas” je predstavilo plan da do kraja ove godine počne jednu deonicu gradnje svog gasovoda ukupne dužine od oko 500 kilometara.

Projekat vredan 1,4 milijarde evra pre dva dana je odobrio i bugarski parlament. Ruski „Gasprom” je pozdravio bugarsku inicijativu, a gradnja „Turskog toka” trebalo bi da bude završena do kraja naredne godine.