Energetika - Srbija

Domaćinstva u Srbiji troše 50 odsto više struje od evropskih

Da li je to samo zbog činjenice što je većina kuća i zgrada loše izolovana, pa se energija za grejanje rasipa i izlazi ispod vrata i prozora, ili, ako se pod energijom misli samo na struju, da li je razlog tolike potrošnje to što je cena električne energije i dalje povoljnija za grejanje u Srbiji nego u zemljama EU?

Željko Marković, lider sektora energetike i resursa u „Dilojtu” i jedan od bivših direktora u „Elektroprivredi Srbije”, kaže za naš list da konstatacije koje se tiču potrošnje energije kod nas i u EU nisu dobro interpretirane. Kada je reč o potrošnji električne energije, prvenstveno se misli na potrošnju u domaćinstvima. Na osnovu dostupnih podataka u statističkim bazama Evrostata za 2018. godinu, finalna potrošnja električne energije u domaćinstvima u EU iznosila je 810.582.202.000, dok je u Srbiji bila 13.414.571.000 kilovat-sati.

– Takođe, oslanjajući se na Evrostatovu statistiku, broj domaćinstava u Evropskoj uniji iznosio je 222.823.000, dok je taj broj u Srbiji u istom periodu bio 2.417.200. Na osnovu ovih podataka, dolazimo do prosečne vrednosti mesečne potrošnje po domaćinstvu u Evropskoj uniji od 303 kilovat-sata mesečno, a u Srbiji od 462. Dakle, tačno je da prosečno domaćinstvo u Srbiji troši više električne energije od prosečnog u EU, i to za oko 1,5 puta (ili 50 odsto) više – objašnjava naš sagovornik.

Pri tom, dodaje, ne treba smetnuti sa uma i da su domaćinstva u zemljama EU daleko više gasifikovana, tako da se jedan deo potrošnje električne energije, prvenstveno za grejanje i pripremu tople vode, zameni potrošnjom prirodnog gasa. Pored toga, sigurno je da su i domaćinstva u EU energetski efikasnija u odnosu na naša, tako da i energetska efikasnost u EU utiče na smanjenje njihove potrošnje u odnosu na našu za oko 20 odsto (dakle za petinu, a ne pet puta).

Marković objašnjava da je više faktora koji utiču na poboljšanje energetske efikasnosti, ali najvažniji među njima jeste cena električne energije.

– Ulaganje u energetsku efikasnost svakako donosi uštede, ali i košta. U situacijama kada je cena kilovat-časa sa svim svojim elementima (i sama električna energija, ali i mrežarine, takse i porezi) velika, ulaganje u primene mera energetske efikasnosti će se sigurno i brže isplatiti, pa su građani motivisaniji da ostvare uštede. U skladu sa izveštajem Agencije za energetiku u 2018. godini, ukupna (bruto) potrošnja električne energije u Srbiji iznosila je 34.192 gigavat-časa, dok su gubici u prenosnoj (868 gigavat-sati) i distributivnoj mreži (3.664) iznosili ukupno 4.532 gigavat-časova, odnosno 13,25 odsto od bruto potrošnje – kaže on.

Upitan da li je tačno da Srbija samo na distribuciji i prenosu struje izgubi godišnju proizvodnju jedne termoelektrane, Marković kaže da je to tačno.

– Imajući u vidu da je proizvodnja Termolektrane Kostolac B upravo na nivou od oko 4.500 gigavat-sati godišnje, tačno je da se na pokrivanje gubitaka energije u prenosnoj i distributivnoj mreži potroši cela jednogodišnja proizvodnja ove termolektrane – ističe on.

Skreće pažnju da treba imati u vidu da postoji i TE Kostolac A, pa se ne može reći samo Kostolca, jer je ukupna proizvodnja TE Kostolac A i TE Kostolac B veća. Naravno, jako je važno napomenuti da se gubici u prenosu i distribuciji ne mogu izbeći, dakle, ali se njihova vrednost može i kroz sprečavanjem krađe električne energije, ističe naš sagovornik.

Kao mere preduzimaju se i nabavka efikasne rasvete (LED sijalice koje mogu da uštede i do 75 odsto električne energije u odnosu na klasičnu inkadescentnu rasvetu) i primena kućne bele tehnike i uređaja koji rade u najvišim energetskim klasama.

– Jedna od ideja bi mogla da budu krediti, gde bi mesečna rata odgovarala ostvarenoj mesečnoj uštedi koju bi građani imali po svom računu za električnu energiju, u trajanju dok se taj kredit ne isplati – objašnjava Marković.

Zgrade energetski neefikasne

Prof. dr Slobodan Ružić kaže da se ovde radi o potrošnji energije za grejanje, a tu nije dominantna električna energija, nego ogrevno drvo, ugalj, toplane i gas. Bilo kako bilo, naše zgrade su energetski neefikasne.

– Što se struje tiče, njena cena je neopravdano niska i potrošači nemaju naviku da vode računa o toj potrošnji. I EPS nema dovoljno sredstava da izvrši zamenu starih kapaciteta, a kamoli da izgradi dodatne. Dakle, potrebno je raditi na energetskoj efikasnosti zgrada i podići tarifnu cenu za garantovano snabdevanje da bi potrošači bili racionalniji i da bi EPS mogao da investira – kaže on.

Opravdani tehnički gubici u prenosu i distribuciji iznose 9–11 odsto, a kod nas su oko 15-16 procenata, ali veliki deo te razlike jeste krađa struje, a to je sasvim drugi problem. Drugim rečima, EPS može popraviti svoje poslovanje eliminisanjem krađe, ali ne može se očekivati manja potrošnja, a gubici se mogu smanjiti samo kroz nove investicije u prenos i distribuciju, zaključuje Ružić.