Energetika - Srbija

Dostizanje evropskih standarda u oblasti životne sredine

Državni sekretar Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine i predsednik Pregovaračke grupe za Poglavlje 27 Stana Božović obavestila je danas narodne poslanike Zelene stranke državnog parlamenta Bavarske da je Srbija u potpunosti spremna da otvori pregovore sa EU u oblasti životne sredine.

Božović je tom prilikom istakla da je Srbija u dokumentu ''Status i planovi prenošenja i sprovođenja pravnog okvira EU za Poglavlje 27, životna sredina i klimatske promene'', koji je dostavila Evropskoj komisiji i zemljama članicama, iznela jasne finansijske, tehničke i vremenske planove za tu oblast za narednih 25 godina.

Ona je navela da će Srbija u tom vremenskom periodu investirati približno 10 milijardi evra kako bi dostigla standarde na koje se obavezala.

Od tog iznosa, kako je precizirala, pet milijardi evra je potrebno za prečišćavanje otpadnih voda, milijarda za upravljanje otpadom, a dve milijarde za vodosnabdevanje.

Imamo veliku podršku EU za nastavak investicija u infrastrukturne projekte, što će rezultirati paketom od 100 miliona evra u narednoj godini za izgradnju postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, koja će udvostručiti naš trenutni nacionalni kapacitet prečišćavanja otpadnih komunalnih voda, objasnila je Božović.

Takođe, kako je dodala, naša zemlja u narednih 25 godina treba da izgradi 320 postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda i da sa današnjih devet regionalnih sistema za upravljanje otpadom dođe do 26 kako bi u potpunosti ispoštovala standarde iz direktiva EU u vezi sa upravljanjem otpadom.

Direktive koje se tiču upravljanja vodama, otpadnim vodama i otpadom, kao i direktiva o industrijskom zagađenju, finansijski i tehnički su najzahtevnije i pokrivaju približno 80 odsto neophodnih sredstava za aproksimaciju celokupne životne sredine, navela je ona.

Prema njenim rečima, iz IPA fonda imamo na raspolaganju 160 miliona evra, a kada postanemo zemlja članica, očekujemo da ćemo u tri finansijska perioda, odnosno tokom 21 godine, imati i do četiri milijarde evra.

Božović je ukazala na to da je Zeleni fond, kao stabilan sistem finansiranja zaštite životne sredine, u pripremi i počinje sa radom od 1. januara 2017. godine.

Investicije iz privatnog sektora su dobrodošle, zbog čega je nedavno objavljen prvi priručnik, odnosno uputstvo privatnim investitorima i lokalnim samoupravama za investicije privatnog sektora u životnu sredinu, istakla je ona.

Takođe, kako je napomenula, sa Nemačkom imamo veoma intenzivnu saradnju u oblasti životne sredine i obnovljivih izvora energije, posebno sa Nemačkom razvojnom bankom (KfW) i Programom tehničke pomoći (GIZ).

Srbija sa Bavarskom želi blisku saradnju u pogledu očuvanja sliva reke Dunav, ali i da zajedno radimo na regionalnim inicijativama i projektima, poput očuvanja slivova Drine i Ibra, poručila je Božović.

Predstavnici Zelene stranke – Margaret Bause, Kerstin Celina, Kristin Kam, Uli Lajner i Martin Štumpfig istakli su da u potpunosti podržavaju put Srbije ka Evropskoj uniji, kao i da će dati svoju podršku u pregovaračkom postupku za Poglavlje 27.

Oni su preneli da su upoznati sa tokom pregovora za poglavlja 23, 24 i 35, izražavajući zadovoljstvo time da je Srbija izvukla najbolja iskustva i lekcije prethodnika u pogledu pripreme za pregovore sa EU koji se tiču životne sredine.

Nemačke parlamentarce interesovao je trenutni i budući institucionalni status sektora životne sredine, da li se svest o značaju zaštite životne sredine povećala kod građana tokom procesa pristupanja EU, kao i dosadašnji rezultati i budući planovi na polju smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte i prelazak sa fosilnih goriva na obnovljive izvore energije.

Tokom razgovora je istaknuta spremnost da se nemačkim kompanijama predstave potrebe sektora zaštite životne sredine u Srbiji kako bi se omogućile dodatne investicije u ovaj sektor i pružila podrška Srbiji u dostizanju planiranih standarda.