Energetika - Srbija

Država garant za „Turski tok”

Vest da je Javno preduzeće „Srbijagas” potpisalo 5. i 6. novembra 2018. godine ugovore sa pet banaka o dugoročnom kreditu u iznosu od 60 miliona evra za izgradnju gasovoda „Turski tok” preko Srbije, te da je garant plaćanja ovog zajma država, kako je utvrdila Radio Slobodna Evropa uvidom u zakon usvojen krajem 2018. u Skupštini Srbije, ne mora da znači niti da će dug stvarno vraćati država, niti poreski obveznici, kako je odmah počelo da se spekuliše.

Već samo „Srbijagas” koji ima 49 odsto vlasništva u zajedničkoj rusko srpskoj firmi „Gastrans” koja će realizovati ovaj veliki projekat koji našoj zemlji treba da obezbedi sigurno snabdevanje plavim gorivom.

Za kredite koje će „Srbijagas” uzeti od banaka garantovaće država, kako se navodi u tekstu Zakona o davanju garancije Republike Srbije, koji su poslanici Skupštine Srbije usvojili na sednici u decembru 2018. godine. Ovim zakonom Srbija se obavezala da će neopozivo, bezuslovno, bez prigovora i na prvi poziv garantovati izmirenje duga zajmoprimca („Srbijagasa”) prema bankama, ukoliko to javno preduzeće ne izmiri svoje obaveze.

Upitan da li je praksa da država stoji iza kredita javnih preduzeća, čiji je na kraju kraju vlasnik, Milojko Arsić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, objašnjava da je ovo preduzeće tokom prethodnih decenija imalo problema u poslovanju, koji su se ispoljavali kroz visoke gubitke i nesposobnost da samostalno vraća svoje dugove, ali da je to istorija.

Usled pada nabavne i povećanja prodajne cene gasa kao i znatnog poboljšanja naplate isporučenog gasa, „Srbijagas” poslednjih nekoliko godine ostvaruje dobit, zbog čega se može očekivati da će ono u celini ili najvećim delom izmiriti obaveze po osnovu preuzetog kredita, naglašava Arsić.

– Ukoliko bi „Srbijagas” u narednim godinama nastavio da ostvaruje dobit kao i da samostalno izmiruje obaveze po osnovu kredita, banke bi u budućnosti bile spremne da mu odobravaju nove kredite i bez državnih garancija, kao što je to sada slučaj sa „Telekomom Srbija”. Da li će „Srbijagas” u celini isplatiti dobijeni kredit ili će u tome učestvovati i država zavisi isključivo od države, jer je reč o preduzeću monopolisti čije ključne elemente poslovanja kontroliše država. Od nje zavisi da li će prodajna cena gasa pratiti kretanje cene na svetskom tržištu, kao i da li će preduzeće isporučivati gas firmama i lokalnim samoupravama koje ne izmiruju redovno svoje obaveze – objašnjava naš sagovornik.

Činjenica je da zbog ovakve poslovne istorije banke nisu spremne da odobre kredit „Srbijagasu” bez državne garancije da će biti vraćen. Stoga je državna garancija, za sada, neophodna da bi „Srbijagas” mogao da dobije kredit i da realizuju planirane investicije, kao što je izgradnja gasovoda Turski–Balkanski tok.

– Međutim, dobijanje državne garancije ne znači automatski da će država vraćati kredit umesto njenog preduzeća. EPS je u prošlosti dobijao državne garancije, ali je u celini vraćao kredite iz sopstvenih sredstava. Osim toga glavni razlog slabih rezultata u prošlosti bila je niska prodajna cena gasa, koja je povremeno bila niža od nabavne cene. Drugi razlog gubitaka preduzeća bila je nemogućnost naplate isporučenog gasa, pre svega od preduzeća u restrukturiranju i nekih lokalnih samouprava – navodi prof. Arsić.

Gubici i dužnici

Vladimir Vučković iz Fiskalnog saveta kaže da plan garancija koje će se izdavati tokom godine može da se vidi u budžetu koji je usvojen krajem prethodne godine i tu nema nikakve tajne, a što je slučaj s kreditom „Srbijagasa”. Predmet analize je da li bi državna preduzeća mogla sama više da finansiraju svoje investicije, bez uzimanja kredita za koje država daje garanciju.

– To je moguće. U nedavnoj analizi Fiskalni savet je utvrdio da bi „Srbijagas” imao 50-60 miliona evra godišnje više novca za investicije kada bi naplaćivao sav gas koji isporučuje. Upravo je to vrednost kredita koji se sada uzima uz garanciju. Neka državna preduzeća i toplane i dalje ne plaćaju gas. I to nije tajna, može se videti na sajtu „Srbijagasa” – objašnjava naš sagovornik i dodaje da je drugo pitanje da li su otklonjeni svi rizici da se ne ponovi scenario po kome poreski obveznici plaćaju aktivirane garancije.

Cene gasa za potrošače, naglašava, morale bi da se formiraju iznad nabavne cene u suprotnom ponovo će „Srbijagas” imati gubitke, neće moći da plaća kredite koje je uzeo i, na kraju, obaveze će biti plaćene iz budžeta, zaključuje on.