Energetika - Srbija

Đedović Handanović, koja je učestvovala putem video-linka na ministarskom panelu regionalne konferencije „Energetski zaokret 2ˮ u Tuzli, istakla je da je energetski sektor naročito podložan geopolitičkim uticajima, što je vidljivo od početka rata u Ukrajini, ali i tokom sukoba na Bliskom istoku.

Potrebno je da i pojedinačno i kolektivno, kao region, jačamo našu poziciju boljim energetskim povezivanjem, diverzifikacijom ruta snabdevanja i izgradnjom novih proizvodnih kapaciteta, ponovila je ona.

Prema njenim rečima, energetski sistemi u regionu građeni su pre više decenija i potrebna su nova ulaganja, koja su važna i za dekarbonizaciju i sigurnost snabdevanja naših građana.

Srbija je, kako je podsetila, napravila veliki iskorak u prethodne četiri godine dodavanjem 426 megavata novih kapaciteta u sistemu EPS-a, što se nije dogodilo od devedesetih godina prošlog veka.

Zahvaljujući podsticaju privatnim investicijama, kapaciteti obnovljivih izvora povećani su tri puta, sa oko 400 na oko 1.200 megavata. Proizvedenu energiju preuzima naša elektroprivreda i ona se pre svega koristi za potrebe naše privrede i građana, navela je Đedović Handanović.

Prema njenim rečima, planom „Srbija 2035ˮ planirano je ukupno 14,4 milijardi evra ulaganja u energetski sektor, što će pozitivno uticati na energetsku sigurnost i diverzifikaciju snabdevanja Srbije, Zapadnog Balkana, ali i Centralne i Istočne Evrope.

Najveće investicije predviđene su u proizvodne kapacitete, oko 6,5 milijardi evra, oko 2,4 milijarde evra planirano je za prenosni i distributivni sistem, a oko 1,2 milijarde evra za gasni sektor, precizirala je ona.

Takođe, kako je dodala, planiramo da povećamo prekogranične kapacitete na prenosnoj mreži sa oko 4.000 megavata na više od 6.000 megavata, kroz bolje povezivanje sa BiH, Crnom Gorom, Bugarskom i Mađarskom.

Transbalkanski koridor, kao projekat koji će na prenosnoj mreži povezati Rumuniju, Srbiju, Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru i dalje ka Italiji, u završnoj je fazi i očekujemo da će biti završen u naredne dve do dve i po godine, najavila je ministarka.

Ona je ukazala na to da je važno da je otpočeo dijalog između Srbije, Republike Srpske i Federacije BiH o korišćenju hidropotencijala reke Drine kroz zajedničke projekte.

Već imamo saradnju sa Republikom Srpskom i zajedničko preduzeće naših elektroprivreda za hidroelektrane na Gornjoj Drini, napomenula je Đedović Handanović i izrazila uverenje da se na osnovu tog primera može razgovarati o saradnji i projektima na Srednjoj Drini.

Ministarka je, govoreći o projektu RHE Đerdap 3, koji je značajan u regionalnim okvirima, podsetila na to da je nedavno raspisan javni poziv na osnovu Sporazuma o strateškoj saradnji između Srbije i SAD u oblasti energetike, te da je prošle nedelje istekao rok za dostavljanje pisma o zainteresovanosti zainteresovanih kompanija iz SAD.

Srbija je, kako je naglasila, prethodnih godina ojačala svoju poziciju u snabdevanju gasom izgradnjom Balkanskog toka, preko kojeg se snabdeva ne samo Srbija već i zemlje Centralne Evrope, a potom i završetkom gasne interkonekcije sa Bugarskom u 2023, preko koje Srbija dobija gas iz Azerbejdžana.

Nastavićemo da ulažemo u interkonekcije sa Severnom Makedonijom i Rumunijom i da jačamo našu unutrašnju gasnu mrežu jer je Srbija, po svom središnjem položaju u regionu, čvorište za tranzit gasa sa juga ka severu, kao i na pravcu istok-zapad, poručila je Đedović Handanović.

Istovremeno, kako je naglasila, posebno nam je važna saradnja sa Svetskom bankom, koja će biti fokusirana na jačanje unutrašnje gasne mreže i nova gasna skladišta.

Na panelu su učestvovali i ministar energije, rudarstva i industrije Federacije Bosne i Hercegovine Vedran Lakić, ministar industrije, rudarstva i energije Republike Srpske Petar Đokić, državni sekretar Ministarstva gospodarstva Republike Hrvatske Vedran Špehar i državni sekretar Ministarstva energetike i rudarstva Crne Gore Matija Medojević.

Takođe, događaju su prisustvovali i posebni izaslanik Ministarstva energetike SAD Džošua Volc i prvi savetnik i šef Odseka za dobro upravljanje Delegacije Evropske unije u Bosni i Hercegovini Karel Lizerot.