Energetika - Srbija

EU obnavlja narušene ekosisteme, zašto Srbija kaska sa zaštitom

U Srbiji je pod zaštitom oko osam odsto teritorije, a za upravljanje zaštićenim prirodnim dobrima ove godine obezbeđeno je 500 miliona dinara.

Razvojne mogućnosti prirode u Srbiji su velike, a o tome prvenstveno treba da brinu lokalne zajednice. Svetska organizacija za prirodu je, uz finansijsku podršku Evropske komisije u okviru projekta „Bezbedna priroda i klima“, dodelila 15 grantova organizacijama civilnog društva iz cele Srbije, kao pomoć za očuvanje životne sredine.

Akumulacije za vodosnabdevanje su glavni izvor vode za veliki broj stanovnika Srbije, ali nisu dovoljno zaštićene, pokazuje analiza Udruženja „Ekomar“ iz Kragujevca.

„Radili smo istraživanja na šest akumulacija to su Barje, Bovan, Garaši, Gruža, Ćelije i Vrutci. Na svim ovim akumulacijama osim na Bariju postoje problemi kao što je nelegalna gradnja, poljoprivreda u prvoj zoni sanitarne zaštite, izlivanje otpadnih voda, dolazi do pojave cvetanja cijanobakterija“, naglasila je Marija Simić Savić iz Udruženja „Ekomar“ iz Kragujevca.

Izgradnja nelegalnih objekata sve više ugrožava zaštićena područja. Tako je i u Nacionalnom parku Tara.

„Imamo preko 80 nelegalnih objekata koji su uglavnom procesuirani, donete su presude krivične, rešenja o rušenjima, odnosno o vraćanju u prvobitno stanje, međutim ti objekti i dalje stoje na terenu“, navodi Ranko Milanović iz Nacionalnog parka Tara.

Vožnja kroz nataknutu prirodu

Grad Sombor je pomogao da se iskoristi turistički potencijal zaštićenog rezervata prirode Gornjeg Podunavlja gde su postavljene biciklističke staze.

„To je ista staza koja je poznata kao Eurovelo 6 ili staza mira, gde smo pokušali da turistima, pre svega akcenat je stavljen na strane turiste, koji se bave rekreativnim ili takmičarskim biciklizmom, pružimo novi teren, kuda mogu da se provozaju i vide novo okruženje netaknuto“, objašnjava Branislav Svorcan, pomoćnik gradonačelnika Sombora.

U Evropskoj uniji više od četvrtine teritorije je pod zaštitom, ali je i više od 80 odsto evropskih staništa u lošem stanju.

„Reke nam ugrožava svašta, imamo ogromnih problema sa otpadom, mislim da ceo Balkan sa tim ima problema, a nažalost i ceo svet otkako su neke udaljene zemlje prestale da uvoze otpad koji mi kreiramo, mislim na plastiku prvenstveno“, ukazala je Petra Bojić Petrač iz Svetskog fonda za prirodu (WWF Adria).

Prema oceni Evropske komisije, novi Zakon o obnovi prirode bi doneo značajnu ekonomsku korist, jer bi svaki uloženi evro u očuvanje prirode doneo osam puta veću dobit.