Energetika - Srbija

Gas iz Egeja do Srbije lepo zvuči, ali malo verovatan

Vest da bi Srbija preko Grčke mogla da reši pitanje snabdevanja gasom, tako što bi imali petinu udela u gradnji terminala za tečni prirodni gas u luci Aleksandropolis, zvuči lepo, ali je teško izvodljiva.

Iz jednog jedinog razloga što Amerikanci koji su pretendenti da ovaj tečni prirodni gas dovezu tankerima do Evrope, nemaju dovoljno ovog energenta. Odnosno, sve količine su unapred rasprodate, kaže Vojislav Vuletić, predsednik Udruženja za gas Srbije.

– Posebno je pitanje ko će dati novac za gradnju terminala, ako nema gasa. Primer su Poljska i Litvanija koje su sagradile nove terminale vredne po više milijardi dolara i do sada im je stigao po jedan tanker iz Amerike sa 750 miliona kubika gasa. I čemu onda cela tako skupa investicija – pita on.

Kako „Novosti” pišu, Srbiji je ponuđeno da učestvuje u izgradnji i bude vlasnik dela budućeg terminala, udaljenog oko 30 kilometara od granice s Turskom. Gas bi se transportovao 17,6 kilometara do novog terminala gde bi se prevodio u gasovito stanje. Predviđa se da kapacitet skladišta bude oko 170.000 kubika godišnje.

Tečni prirodni gas je nuđen Srbiji i preko Krka. Na isti način, da Srbija i Hrvatska imaju udeo u gradnji terminala i da se snabdevaju američkim gasom, pa to više niko ne pominje, kaže Vuletić.

Upućeni u nedavni sastanak u Aleksandropolisu, gde je prošle nedelje održan prvi naftno-gasni forum u organizaciji Grčke asocijacije za energetsku ekonomiku i Američko-grčke privredne komore, kažu da je, osim što priča zvuči interesantno, prerano za bilo kakvu ocenu isplativosti celog projekta. Srbija sada nema nikakve podatke o ovom poslu, niti postoji studija izvodljivosti.

Izvor upućen u gasne prilike u Srbiji ističe da je sve na dugom štapu, jer osim što ne postoji terminal u Grčkoj, ne postoji ni interkonekcija Grčka–Bugarska, niti Bugarska–Srbija, pa je pitanje kako dopremiti taj gas.

Prema nekim procenama gradnja terminala košta od jedne do deset milijardi dolara u zavisnosti od kapaciteta terminala.

Ono što je još važnije, iako se nigde ne navodi odakle bi stizao ovaj gas do Egeja, SAD nemaju dovoljno tečnog prirodnog gasa. A i da imaju, ograničene su tehničke mogućnosti transporta kroz Bugarsku. Ovaj gas osim SAD, Evropi mogu da ponude još Katar, koji trenutno ima problem, i Rusi.

Što je najvažnije u Nacionalnom planu razvoja energetike za Srbiju nema nagoveštaja ovakvom projektu. Umesto toga, Srbija treba da se okrene proširenju skladišta gasa „Banatski Dvor”, što je realan projekat. Studija bi o ovoj drugoj fazi gradnje trebalo da bude gotova do marta 2018. godine.

Inače, na sastanku u Aleksandropolisu bio je i srpski ministar energetike Aleksandar Antić, koji je izjavio da je za našu zemlju interkonekcija gasovoda sa Bugarskom ključni projekat, ali da se sve ozbiljnije razmatra i veza sa Rumunijom.