Energetika - Srbija

Iz IPA fondova pomoć Srbiji za snabdevanje azerbejdžanskim gasom

Srbija će posle decenije čekanja konačno dobiti novac iz pretpristupnih fondova Evropske unije za gradnju gasovoda od Bugarske do Srbije. To je, pre dva dana u Briselu potvrdio Johanes Han, evropski komesar za pregovore o pristupanju, prilikom potpisivanja dela IPA za 2019. godinu u iznosu većem od 97 miliona evra.

On je tom prilikom rekao da će taj deo pomoći Evropske unije Srbiji biti delom iskorišćen za jačanje energetskog sektora, a delom za zaštitu životne sredine.

– Tu pre svega mislim na sredstva za finansiranje inter-gasnog konektora između Bugarske i Srbije, čime je EU pokazala da podržava nezavisnost Srbije kada je reč o gasnim nabavkama – rekao je Han i dodao da se na ovaj način potvrđuje i dalja podrška Srbije članstvu u uniji.

To nije, dodao je, upereno ni protiv koga, niti za nekoga, već je čist interes države da bude što je više moguće nezavisna kada je reč o snabdevanju gasom  i izvorima energenata, poručio je Han. On je izjavio da isti strateški cilj ima i Evropa koja želi da bude više nezavisna od spoljnih nabavki energenata.

– Što smo manje zavisni od jednog izvora energenata i dobavljača to podiže našu političku težinu – ocenio je Han.

Upitan da li ova najava Hana i definitivno može da se čita da je Srbija dobila novac za gasno povezivanje s Bugarskom, prof. dr Srećko Đukić, stručnjak za međunarodne odnose i gasne prilike u Evropi, kaže da je Han sve objasnio.

 – Konačno je EU potpisala ugovor za konekciju sa Bugarskom. Za nas to ima istorijski značaj.  Naravno, trebalo bi da i mi obezbedimo deo novca, bar polovinu iz naših izvora. Pored toga Bugarska treba da počne da gradi gasovod od Sofije do granice Kalofine. To finansira EU u celini – kaže on.

Bitno je, ističe, da Bugari ne daju prioritet nekoj drugoj konekciji i da ona dobija gas iz „Turskog toka” ili Južnog gasnog koridora. Ta konekcija je važna za različite pravce snabdevanja gasa koji sada ide samo preko Mađarske.

– Tom konekcijom možemo dobijati dve milijarde kubika gasa godišnje. To znači, da ne moramo da strepimo ukoliko bi došlo do prekida isporuka gasa preko Ukrajine. Međutim, tu gasnu vezu s Bugarskom je nemoguće realizovati do kraja 2019, a Rusi već početkom naredne godine mogu ostaviti Ukrajinu bez plavog goriva – napominje Đukić.

Inače, ova trasa je trebalo da bude već završena i da prve količine gasa krenu 2019. godine, budući da je protokol s bugarskom stranom potpisan još 2015. godine, a čak 60 odsto ove gasne interkonekcije nalazi se na teritoriji Srbije.

– Pre sedam ili osam godina EU je isti ovaj projekat nudila Srbiji. Međutim, postojale su brojne prepreke za njegovu realizaciju. Prvi je visoka cena izgradnje gasovoda, s jedne strane, ali i spremnost EU da u tom trenutku u potpunosti finansira samo deonicu na bugarskoj teritoriji, a da Srbija sama obezbedi novac, što je bilo malo realno. EU je nudila učešće u finansiranju od 10 odsto, što je za Srbiju značilo dodatno zaduživanje, a što nije dolazilo u obzir – podseća Vuletić.

Upućeni u gasne prilike smatraju da je dobro što će Srbija iz IPA fondova dobiti pomoć za gasnu interkonekciju, a na pitanje koliko ćemo mi morati da doplatimo, isti izvor kaže da bi oni trebalo da plate 49, a mi ostatak do procenjene vrednosti projekta od oko 85,5 miliona evra.

Inače, ovim gasovodom Srbija bi se snabdevala gasom iz Azerbejdžana preko gasovoda TANAP i TAP. Sve stručne analize pokazuju da količine azerbejdžanskog gasa ne mogu da podmire potrebe i krajnjih potrošača u EU i naših u Srbiji.

Posle najave Hana, ovaj projekat gasne interkonekcije između Bugarske i Srbije ima važnost utoliko što je sada isplativiji, jer EU daje deo novca. Bilo kako bilo, alternativu ruskom gasu ne može da predstavlja ni azerbejdžanski ni katarski tečni naftni gas, koji bi se do Grčke dovozio brodovima, a na šta Han računa kada govori da EU treba da bude manje zavisna od jednog izvora gasa.

Slučajno ili ne, tek je EU odlučila da „odreši kesu“ u trenutku kada se zahuktava priča o gradnji „Turskog toka” preko Srbije, kojim bi trebalo da stiže ruski gas s jedne strane i kada je predstavnički dom američkog kongresa usvojio rezoluciju protiv izgradnje 11 milijardi dolara vrednog gasovoda „Severni tok 2”.