Jeftiniji gas ne snižava cenu grejanja

Bez autora

May 18 2016

Većina toplana u Srbiji nema računicu da snizi cenu grejanja i pored činjenice da je kubik gasa od juna prošle godine do danas pojeftinio za više od 33 odsto. Osnova za pojeftinjenje nema čak ni sada kada je grejna sezona praktično završena, jer taj jeftiniji gas toplane trenutno ne troše, kaže predsednik Udruženja toplana Srbije, pokušavajući da objasni zašto toplane nisu snizile cenu kada je „Srbijagas” to učinio u međuvremenu, čak, četiri puta. Metodologija za izračunavanje cene grejanja jasno predviđa da ukoliko gas poskupi za tri odsto, toplane automatski podižu cenu grejanja, a ukoliko padne za pet procenata, da cena grejanja mora da se snizi.Gotovo nijedna toplana u Srbiji nije po ovoj metodologiji stekla uslov da snizi cenu grejanja. Zatražio sam od nadležnih iz „Srbijagasa” i Agencije za energetiku da objasne javnosti šta znači kada gas pojeftini. To što je niža cena kod „Srbijagasa” za pet, 10 ili 20 odsto, ne znači da je ona isto toliko jeftinija i za toplane. Naprotiv, rekao je on.

Većina toplana u Srbiji nema računicu da snizi cenu grejanja i pored činjenice da je kubik gasa od juna prošle godine do danas pojeftinio za više od 33 odsto.

Osnova za pojeftinjenje nema čak ni sada kada je grejna sezona praktično završena, jer taj jeftiniji gas toplane trenutno ne troše, kaže Milovan Lečić, predsednik Udruženja toplana Srbije, pokušavajući da objasni zašto toplane nisu snizile cenu kada je „Srbijagas” to učinio u međuvremenu, čak, četiri puta.

Metodologija za izračunavanje cene grejanja jasno predviđa da ukoliko gas poskupi za tri odsto, toplane automatski podižu cenu grejanja, a ukoliko padne za pet procenata, da cena grejanja mora da se snizi.

– Gotovo nijedna toplana u Srbiji nije po ovoj metodologiji stekla uslov da snizi cenu grejanja. Zatražio sam od nadležnih iz „Srbijagasa” i Agencije za energetiku da objasne javnosti šta znači kada gas pojeftini. To što je niža cena kod „Srbijagasa” za pet, 10 ili 20 odsto, ne znači da je ona isto toliko jeftinija i za toplane. Naprotiv – kaže on.

Na osnovnu cenu gasa, objašnjava, treba dodati troškove transporta, pristup distributivnom sistemu, što sve povećava troškove toplana. Zato se domaćinstva nisu jeftinije ni ogrejala ove grejne sezone, kaže Lečić.

On tvrdi da toplane poštuju ovu metodologiju o cenama grejanja i da bi lokalne samouprave, koje daju saglasnost na njihove cenovnike, već alarmirale i naložile toplanama niže cene da je za to bilo uslova.

Na pitanje da li bi grejanje po kvadratu za domaćinstva moglo da pojeftini sada kada je grejna sezona prošla, a u julu se očekuje novo pojeftinjenje gasa, jer je apsurd da se sve ove stavke koje povećavaju cenu gasa naplaćuju i van grejne sezone, Lečić kaže, da će možda neka od toplana kada podvuče crtu imati prostor za manje korekcije. Ako toga bude, videće se na računu.

On, međutim, misli, da je i za to mala verovatnoća, jer toplane sada ne troše taj jeftiniji gas, a pitanje je kolika će cena kubika biti od oktobra kada počinje nova grejna sezona.

Računica pokazuje da potrošače koji se greju direktno na gas grejanje košta 48.800 za šest meseci. Za zagrevanje istog stana od 60 kvadrata i postizanje temperature 20 stepeni 16 sati dnevno u celom stanu, 180 dana u grejnoj sezoni, potrebna je blizu 70.000 dinara, što znači oko 5.800 dinara mesečno.

Iako se poslednjih godina uveliko najavljuje uvođenje kalorimetara u domaćinstva koja su priključena na toplane, a koja bi na ovaj način grejala samo prostorije koje koriste i toliko plaćala grejanje, tek je nekoliko gradova to uradilo do sada. Ovako, kako sada stvari stoje, samo daljinsko grejanje građani plaćaju i kada nisu kod kuće.