Energetika - Srbija

Kako zeleni krovovi mogu spasiti urbanu prirodu i sprečiti poplave

Zbog toga se u čitavom svetu zagovaraju projekti koji mogu da doprinesu zelenoj tranziciji. Za Srbiju su ovakvi projekti i te kako važni, jer se na taj način prilagođava evropskim direktivama, a štiti i sopstvenu životnu sredinu. Jedan od njih, koji je finansijski podržala i Vlada Švajcarske kroz projekat “EU za Zelenu agendu u Srbiji”, jeste i kasetni zeleni krov.

Ravni krovovi zgrada, hala, garaža, poslovnih objekata idealna su mesta za postavljanje zelenila. Od dekorativne, mnogo je važnija uloga koju ovakvi krovovi imaju na životnu sredinu, kao i na energetsku efikasnost objekata, jer se smanjuje odavanje energije za hlađenje i zagrevanje unutar objekta tokom leta i zime.

“Takođe, zadržava se kišnica usled većih padavina, što direktno utiče na opterećenje kišne kanalizacije, a samim tim i sprečava i usporava pojavu poplava. Zeleni krovovi poboljšavaju mikroklimu, kvalitet vazduha i pružaju stanište mnogim ugroženim vrstama korisnih insekata u urbanom gradskom jezgru. Štite hidroizolaciju od UV zračenja i mehaničkih oštećenja, čime se višestruko produžava njen životni vek”, kaže Dejan Lazić, direktor kompanije "Grin dekor“.

Uslovi za postavljanje zelenog krova

Zeleni kasetni krov sačinjen je od kaseta od recikliranih materijala koje su ispunjene supstratom i biljkama. Ipak, da bi mogao da se postavi važno je znati statičko opterećenje koje krovna konstrukcija može da podnese.

"Težina od 60 kilograma po metru kvadratnom u vodom zasićenom stanju ovakav tip zelenog krova stavlja u red prilično prilagodljivih svim tipovima objekata. Pre postavljanja zelenog krova, bitno je da je postojeća hidroizolacija na krovu objekta otporna na koren biljaka, ali i da nema prethodna mehanička oštećenja. Takođe, na krovu mora da postoji sistem za odvođenje vode u kišnu kanalizaciju kao što su oluci, slivnici, rigole”, dodaje.

Do sada su ovakvi krovovi postavljeni u Beogradu, Novom Sadu, Sremskoj Mitrovici, Pančevu, Subotici, Nišu.

“Kasetni sistem je dugotrajan i nema potrebe za zamenom osim u slučaju oštećenja usled mehaničkih radova na krovu. Upravo to je prednost, jer je usled radova, vrlo jednostavno ukloniti deo, lagerovati ga na drugoj poziciji, a potom vratiti na svoje mesto”, navodi.

Dvesta kvadrata zelenog krova proizvede godišnje 260 kg kiseonika

Biljke na zelenim krovovima apsorbuju ugljen-dioksid i oslobađaju kiseonik, čime se smanjuje zagađenje i unapređuje kvalitet vazduha. Jedan ovakav krov od 200 metara kvadratnih može godišnje da proizvede 260 kilograma kiseonika.

“Na krovove se najčešće postavljaju biljke iz roda sedum. Postoje kasete i sa drugim biljnim vrstama koje su prilagođene klimatskim uslovima određenog područja. Svaki zeleni krov značajno doprinosi poboljšanju uslova u okruženju, ali je vrlo važno da bude funkcionalan”, kaže dr Ljiljana Tubić, viša naučna saradnica Instituta za biološka istraživanja "Siniša Stanković“.

Žuti zvezdan, vlašac i prkos najbolje odgovaraju klimi u Srbiji

Kako bi se ustanovilo koje biljke su najadekvatnije za uzgajanje na zelenim krovovima u Srbiji na Institutu je testirano 15 različitih autohtonih vrsta tokom jednog vegetacionog perioda.

“Želeli smo da odaberemo biljne vrste koje će značajno uticati na očuvanje biodiverziteta u urbanim sredinama. Birali smo vrste koje cvetaju u različito vreme u odnosu na sedume, tako da bude pokrivena cela vegetaciona sezona”, objašnjava.

Veoma je važno bilo da se izaberu biljne vrste koje efikasnije obavljaju proces fotosinteze, a samim tim i proizvode veću količinu kiseonika.

“Rezulati su pokazali da u našim klimatskim uslovima može da se gaji žuti zvezdan, vlašac i prkos. Važno je napomenuti da svaki zeleni krov mora pravilno da se održava i tada će pokazati sve svoje prednosti”, dodaje.

Zelena rešenja moraju da budu održiva kako bi se postigli najviši ekološki standardi

Projekat "EU za Zelenu agendu u Srbiji“ i druge slične inicijative su važne jer doprinose održivom razvoju, unapređuju ekološku svest i pomažu privredi Srbije da svoje poslovanje uskladi sa evropskim standardima zaštite životne sredine.

“Primenjujući inovativne, održive i ekološki prihvatljive prakse, ovaj projekat doprinosi unapređenju kvaliteta života građana. Podstiče smanjenje zagađenja vazduha, vode i zemljišta, doprinosi očuvanju biodiverziteta, unapređuje energetsku efikasnost i korišćenje obnovljivih izvora energije, promoviše razvoj cirkularne ekonomije i održivu proizvodnju hrane”, objašnjava Miroslav Tadić, vođa tima za životnu sredinu i klimatske promene UNDP-a.

Veoma je bitno da zelena rešenja budu održiva i da imaju primenu i kada se konkretni projekti završe, upozoravaju stručnjaci. Samo na taj način mogu se postići najviši ekološki standardi. Zbog toga je neizostavna saradnja sa sistemskim organizacijama poput Privredne komore Srbije, međunarodnim razvojnim bankama i komercijalnim bankama u Srbiji.

“Privredi je potrebno obezbediti finansijski podsticaj za zelene projekte i pristup najboljim dostupnim tehnologijama, kao i praktična rešenja koja su dostupna svima i primenljiva u praksi. U isto vreme, potrebno je kontinuirano podizanje svesti građana o važnosti i načinu zaštite životne sredine u njihovoj svakodnevici”, navodi.

Zelena tranzicija donosi čiste tehnologije i upotrebu obnovljivih izvora energije

Srbija je na putu zelene tranzicije. Do sada je, kaže, mnogo toga urađeno na polju javnih politika, koje određuju ambijent za zeleno poslovanje. Uz podršku projekta “EU za Zelenu agendu u Srbiji” pripremljena je Strategija zaštite životne sredine – Zelena agenda Srbije koja je prepoznala prioritete za investiranje u narednih 10 godina i dala okvir za održivo finansiranje zelenih investicija.

Uz finansijsku podršku EU, vlada Srbije, Švedske, Švajcarske, Japana, Slovačke, ali i Globalnog fonda za životnu sredinu, UNDP je do sada podržao realizaciju preko 100 zelenih investicija i projekata javnog i privatnog sektora koji su rezultirali u čistijim tehnologijama, većem korišćenju obnovljivih izvora energije, poboljšanju resursne i energetske efikasnosti, smanjenju zagađenja životne sredine.

“Ove zelene investicije približavaju Srbiju standardima EU i čuvaju konkurentnost srpske privrede na evropskom tržištu. To je posebno značajno u kontekstu politike EU po pitanju oporezivanja ugljenika”, dodaje.

Finansiranje zelenih projekata je često izazov, ali je istovremeno neophodno raditi i na jačanju svesti i razumevanju koristi koje privreda i građani imaju od održivih rešenja. Zelena tranzicija i dekarbonizacija su možda kratkoročno gledano trošak, ali su zapravo dugoročno ulaganje u razvoj i održivost.