Energetika - Srbija

Nižu cenu kilovata od nas ima samo Kijev

Skuplju struju od Srbije ima i većina bivših jugoslovenskih republika pa je u Podgorici cena s taksom – 10,49 evrocenti, Zagrebu – 13,58, Ljubljani –15,19, pokazuje najnovija studija indeksa cena energije u domaćinstvu koju je radila istraživačka i konsultantska firma za sektor potrošača „Vaasa ETT”.

– Ovo istraživanje pokazuje da je gledajući samo cenu kilovata s taksama cena u Beogradu (i Srbiji) na začelju. To i jeste tačno budući da se energija građanima prodaje ispod tržišne cene, a i da je vrednost ostalih taksa (u prvom redu takse za obnovljive izvore energije i takse za energetsku efikasnost) neuporedivo manja u odnosu na pojedine zemlje Evropske unije – kaže Željko Marković, lider sektora energetike i resursa u „Dilojitu” i bivši direktor EPS snabdevanja.

S druge strane, situacija za prosečnog srpskog domaćina i nije baš bajkovita. Ona se umnogome menja kada se cene kilovata električne energije iskazuju u odnosu na kupovnu moć stanovnika. U tom slučaju Srbija uopšte nema najjeftinije kilovate. Naprotiv, kilovat-čas košta 14,49 evrocenti.

U odnosu na kupovnu moć stanovnika jeftinija je električna energija za potrošače u Helsinkiju, Bernu, Amsterdamu, Stokholmu, tamo gde u plate neuporedivo veće od srpskih, a gde je za maj prosečna zarada iznosila 58.892 dinara bruto.

– Uporednim cenama se vidi drastična promena kada se posmatra samo cena struje s taksama i kada se kilovat-čas preračuna prema standardu građana. Za prosečno domaćinstvo u Beogradu cena kilovat-časa je, kada se gleda njen apsolutni iznos, niža skoro upola u odnosu na Amsterdam. Ali, u situaciji kada se uporede njihova mesečna primanja, domaćinstvo u Beogradu treba da izdvoji 15 odsto više para nego domaćinstvo u Amsterdamu za istu količinu robe – kaže Marković.

Za gradove u Srbiji, ističe, gde su prosečne zarade još manje, cena kilovat-časa je još viša, u skladu s primenjenom metodologijom.

Pa tako je cena kilovata prema kupovnoj moći građana u Beogradu 14,49 evrocenti, dok je u Stokholmu 14,38, a najjeftiniji je u Helsinkiju i košta 11,71 evrocent.

– Ukoliko se upoređuju cene prema kupovnoj moći stanovništva, istraživanje pokazuje da su cene najviše u Varšavi, Pragu i Berlinu. Takođe vidimo da većina zemalja centralne i istočne Evrope na kraju ima cene električne energije koje su relativno visoke u poređenju s opštim nivoom cena u zemlji i iznad evropskog proseka. Kada se cene električne energije izraze u odnosu na kupovnu moć stanovništva one se zapravo pokazuju u odnosu na troškove drugih dobara i usluga. Razlike u cenama u različitim zemljama znače da je za istu robu i usluge potrebne izdvojiti različite sume novca – kaže Marković.

Pariteti kupovne moći su pokazatelji razlike u nivou cena u pojedinim zemljama. Oni govore koliko određena količina robe ili usluga košta u jedinicama valute u različitim zemljama. Pariteti kupovne moći dobijaju se upoređivanjem nivoa cena za korpu uporedivih roba i usluga koje su izabrane da budu reprezentativne za obrazac potrošnje u različitim zemljama. Pariteti verno odražavaju razlike u kupovnoj moći stanovništva, najčešće domaćinstava, objašnjava ovaj stručnjak.