Energetika - Srbija

Nova era grejanja pred Novim Sadom

Na ovaj način bi Novi Sad, koji inače 100 odsto zavisi od prirodnog gasa za grejanje, smanjio potrebu za ovim energentom za oko 16 odsto na godišnjem nivou. Time bi se smanjila i emisija ugljen-dioksida (CO2) za 17.000 tona godišnje.

Odaljavanje od gasa, od kojeg Srbija zavisi oko 90 odsto, i čija cena raste usled svake geopolitičke nestabilnosti, veoma je važno u ovim vremenima.

Zbog rata na Bliskom istoku, usled kojeg je Ormuski moreuz zatvoren, a kojim prolazi 20 odsto nafte i isto toliko tečnog prirodnog gasa (LNG), došlo je i do rasta cene prirodnog gasa na holandskoj TTF berzi, i to u poslednje dve nedelje sa 30 na više od 50 evra po megavat-satu.

Skuplji gas na berzi znači i skuplji gas za Srbiju, kao i skuplju toplotnu energiju iz toplana za građane.

Energetski stručnjaci često ističu da je najskuplji gas onaj kojeg nema, dodajući da svako smanjenje potrebe za gasom i prelazak na obnovljive izvore energije donosi veću sigurnost.

To je i ideja ovog projekta, čija bi izgradnja trebalo da počne početkom 2028. godine.

Njegova vrednost iznosi 105 miliona evra, od čega je 25 miliona evra grant Evropske unije, dok je preostalih 80 miliona evra kredit Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD).

Šta će biti izgrađeno

Nosilac projekta solarno-termalne elektrane je Javno komunalno preduzeće „Novosadska toplana“.

Inženjer ovog projekta, Dušan Macura, objašnjava za Danas da će u okviru projekta biti izgrađeno solarno kolektorsko polje (solarni paneli), dva velika akumulaciona bazena, toplotna pumpa i električni kotlovi, dodajući da će sve to biti integrisano u gradski sistem daljinskog grejanja toplane u Novom Sadu.

Macura ukazuje da će polje solarnih kolektora biti površine oko 38.600 kvadratnih metara i imaće snagu od 31 megavata, a za njihovo postavljanje biće potrebno oko 7,4 hektara zemljišta.

Zatim, dva velika sezonska skladišta toplote (dva velika akumulaciona jezera) biće ukupne zapremine 870.000 m³ vode, za šta će biti potrebno 20,7 hektara zemljišta.

Toplotna pumpa biće kapaciteta 17 megavata, a dva električna katodna bojlera biće ukupnog kapaciteta 60 megavata.

Prema rečima našeg sagovornika, planirano postrojenje biće smešteno na lokaciji kod „Šangaja“, u neposrednoj blizini TE-TO „Novi Sad“, odnosno pored postojeće infrastrukture sistema daljinskog grejanja grada Novog Sada.

Zemljište predviđeno za izgradnju projekta je u državnoj svojini i ne zahteva eksproprijaciju.

Kako će elektrana funkcionisati u praksi

„Ova tehnologija poznata je kao Thermal Energy Storage (TES), odnosno toplotna baterija. U velikom sezonskom skladištu čuvala bi se toplotna energija prikupljena tokom leta, kako bi se u zimskim mesecima koristila uz pomoć toplotne pumpe“, kaže Macura.

U praksi to bi izgledalo tako da solarno-termalno postrojenje sa velikim akumulatorom toplote koristi obnovljivu solarnu energiju (solarni kolektorski sistem), energiju reke Dunav (toplotna pumpa) i viškove električne energije iz elektroenergetskog sistema (električni bojler), te da se ta energija potom distribuira u sistem daljinskog grejanja.

Na pitanje da li će građani Novog Sada osetiti efekte ovog projekta kroz nižu cenu grejanja, Macura odgovara da je suština projekta supstitucija dela potrošnje primarne energije i uvođenje obnovljivih izvora u energetski miks.

„Grejanje Novog Sada danas 100 odsto zavisi od prirodnog gasa koji Srbija uvozi. Svedoci smo velikih poremećaja cena prirodnog gasa na berzi u poslednje dve nedelje od početka agresije na Iran. Svi strateški investicioni projekti koje je Novosadska toplana realizovala u poslednjih 20 godina imali su za rezultat benefit za korisnike – veću pouzdanost i efikasnost, kao i niže troškove finalne energije“, kaže Macura.

Rezultati Studije opravdanosti pokazuju da će Grad Novi Sad uštedeti oko 16 odsto prirodnog gasa godišnje za proizvodnju toplotne energije. Očekuje se smanjenje emisije CO2 za oko 17.000 tona godišnje, ukazuje Macura.

Realizacija projekta planirana je u periodu od 2028. do 2030. godine.

Međutim, Macura ukazuje da u uslovima globalne geopolitičke krize i nestabilnih lanaca snabdevanja, neizvesno je da li će se planirani rokovi realizovati.

Finansiranje, tender i izvođači radova

Projekat izgradnje solarno-termalne elektrane je kapitalni projekat Republike Srbije, koji se sprovodi uz podršku Ministarstva rudarstva i energetike, Grada Novog Sada i EBRD.

Macura ističe da je nakon više od pet godina od početka razvoja projekta, Novosadska toplana uspela da obezbedi 25 miliona evra kao grant iz Investicionog okvira za Zapadni Balkan (WBIF).

Naš sagovornik podseća da su u decembru 2024. godine Ministarstvo rudarstva i energetike, Ministarstvo finansija i EBRD potpisali Ugovor o zajmu za ovaj kapitalni projekat, dok su Ministarstvo rudarstva i energetike, Novosadska toplana i EBRD potpisali Ugovor o projektu „Solar-termal Novi Sad“, kojim je definisano da će korisnik projekta biti Novosadska toplana.

Macura navodi da izvođači radova još nisu izabrani, ali da je u toku međunarodni tender Ministarstva rudarstva i energetike i EBRD-a za izbor implementacionog konsultanta.

Njegov zadatak biće sprovođenje međunarodnog tendera za izbor izvođača radova, izbor izvođača, ugovaranje i vršenje stručnog nadzora tokom izvođenja radova.

Očekuje se, kaže Macura, da implementacioni konsultant objavi tender u trećem kvartalu 2027. godine.

S obzirom na to da projekat podržavaju EBRD i Evropska unija, biće sproveden uz poštovanje i kontrolu EBRD i EU standarda, čime će se, navodi Macura, maksimalno osigurati kvalitet i uspešnost.

Studije opravdanosti i životne sredine

Macura ukazuje i da su za ovaj projekat urađene studije izvodljivosti, opravdanosti i uticaja na životnu sredinu.

Ističe da je studija izvodljivosti za solarno-termalno postrojenje u Novom Sadu izrađena još 2020. godine.

Zatim su 2024. godine izrađeni Studija opravdanosti i Studija o proceni uticaja na životnu sredinu za Solar-termal postrojenje u Novom Sadu.

Prema rečima našeg sagovornika, studija o proceni uticaja na životnu sredinu za solarno-termalno postrojenje u Novom Sadu potvrdila je da će ono biti projektovano i izvedeno tako da nema nikakvih negativnih uticaja na životnu sredinu.

„Naprotiv. Projekat će staviti Novi Sad na mapu zelenih gradova koji imaju najsavremenije oblike daljinskog grejanja u skladu sa najvišim ekološkim zahtevima“, ukazuje Macura.

Dodaje da su na razvoju projekta radili tim stručnjaka Novosadske toplane, Fakultet tehničkih nauka u Novom Sadu, projektantske kuće iz Danske i Austrije, Ministarstvo rudarstva i energetike Republike Srbije, Grad Novi Sad i EBRD.

Macura navodi da je značaj ovog projekta prepoznat i na međunarodnom nivou.

„Projekat Solar-termal Novi Sad dobio je nagradu za najbolji urbani infrastrukturni projekat za 2024. godinu u Centralnoj i Istočnoj Evropi od strane EMEA Finance. Ova prestižna međunarodna nagrada potvrđuje inovativnost i značaj ovog projekta“, zaključuje Macura.