Energetika - Srbija

Nuklearna energija nova perspektiva za Srbiju

Ova inicijativa usmerena je na mirnodopsku i odgovornu primenu nuklearne energije, uz transparentno upravljanje znanjem, tehnologijama i resursima koji predstavljaju dugoročni strateški kapital zemlje. U radu Komisije za nuklearnu energiju Instituta „Vinča” okupljena su 23 istaknuta naučnika sa vodećih tehničkih, prirodnih i društvenih fakulteta, čiji interdisciplinarni pristup pruža osnovu za razborite odluke o budućnosti nacionalnog nuklearnog programa. 

Direktor Instituta „Vinča” dr Slavko Dimović ističe da je formiranje komisije rezultat promišljene odluke donete u pravom trenutku. Naglašava da institut ne samo da obnavlja vezu sa sopstvenom tradicijom već i šalje jasnu poruku da Srbija mora biti spremna da odgovori na izazove savremenog energetskog doba. 

– Prepoznali smo da je sada vreme i prilika da na jednom mestu okupimo vrhunske stručnjake i da zajedničkim radom, u okviru jedne snažne komisije, stvorimo čvrstu naučnu osnovu za sve buduće odluke i dalji razvoj nuklearnog programa Srbije – navodi Dimović u razgovoru za „Politiku”.

Sa posebnim ponosom pominjete da je među članovima i doajen energetike profesor Miodrag Mesarević. Zbog čega? 

On je učestvovao u ključnim projektima naše nuklearne i energetske istorije, uključujući izgradnju Nuklearne elektrane „Krško”, ali i projekat nuklearne elektrane u Srbiji koja nije izgrađena. Komisija okuplja znanje koje je Srbija stvarala tokom sedam decenija, uprkos izazovima i preprekama koje je doneo moratorijum na razvoj nuklearne energije. Odgovorno tvrdim da je moratorijum bio izuzetno štetan po energetiku i unazadio je jugoslovensku, a potom i srpsku nauku. Sećam se reči zamenika direktora Međunarodne agencije za atomsku energiju tokom posete institutu. Rekao je da su nekada Kinezi učili od nas. A gde su danas oni, a gde mi? Ne smemo više gubiti korak.

Osmišljena kao most između jugoslovenskog iskustva i srpske stručnosti i mladosti, na koji način će komisija svojim zadacima doprineti nacionalnim interesima Srbije u oblasti nuklearne energije?

Komisija će pre svega imati savetodavnu ulogu u svim segmentima razvoja našeg nuklearnog programa – od naučnih i tehničkih pitanja, preko regulatornih i bezbednosnih aspekata, pa sve do strateških odluka. Izrađivaće detaljne analize i studije u okviru svojih ekspertskih grupa, donositi zaključke i davati preporuke koje ćemo razmatrati na nivou rukovodstva instituta.

Ka čemu ćete usmeriti pažnju?

Posebna pažnja biće posvećena proceni infrastrukturnih, tehnoloških, bezbednosnih, pravnih, ekonomskih i obrazovnih kapaciteta, kako bismo realno sagledali spremnost Srbije za mirnodopsku primenu nuklearne energije. Komisija će podržavati studente i mlade istraživače, jer njihova energija i inovativnost obezbeđuju kontinuitet programa. Najvažnije, vodićemo stalni dijalog sa javnošću, jer bez poverenja građana nijedan nuklearni program ne može biti dugoročno uspešan.

Na čemu se zasniva rad komisije i šta ekspertske grupe konkretno garantuju?

U okviru komisije formirano je deset ekspertskih grupa koje pokrivaju sve ključne segmente neophodne za razvoj i bezbednu primenu nuklearne energije. One se bave edukacijom i stručnim usavršavanjem kadrova, pravnim i ekonomskim aspektima, međunarodnom saradnjom i promocijom projekta. Posebna pažnja posvećena je proizvodnji energije, zaštiti od radioaktivnog zračenja, upravljanju gorivnim ciklusom, tretmanu otpada i dekontaminaciji, kao i primeni nuklearnih tehnologija u medicini. Neizostavan segment je praćenje i razvoj inovacija uz vrhunski fokus na nuklearnu bezbednost, temelj celokupnog projekta. Na taj način obezbeđujemo sveobuhvatan, interdisciplinaran pristup koji garantuje sigurnost, efikasnost i održivost budućeg nuklearnog programa Srbije.

Šta nam možete reći o međunarodnoj dimenziji rada instituta?

Institut „Vinča” proaktivno razvija saradnju sa vodećim svetskim nuklearnim centrima. Tokom proteklih godinu dana posetili smo nuklearne elektrane „Krško” i „Pakš”, kompaniju „Korea Hydro & Nuclear Power”, belgijski istraživački centar SCK CEN i NE „Temelin”, gde smo iz prve ruke pratili najsloženije poslove u proizvodnji električne energije iz nuklearnog goriva. U Vinči smo ugostili delegacije EDF-a, kineskih instituta za atomsku energiju i strategiju nuklearne industrije, kao i predstavnike IAEA. Pored toga, godinama sarađujemo sa Objedinjenim institutom za nuklearna istraživanja u Dubni kroz zajedničke projekte, razmenu stručnjaka i učešće naših naučnika u međunarodnim eksperimentima. Takva razmena znanja jača naše kompetencije i pozicionira Srbiju kao relevantnog učesnika u globalnoj nuklearnoj zajednici.

Da li se iz tih iskustava i kontakata rodila ideja o organizovanju prve nacionalne konferencije o nuklearnoj energiji?

Upravo tako. Kada na jednom mestu saberete ono što smo videli u svetu, znanja razmenjena sa međunarodnim partnerima i kapacitete koje razvijamo kod kuće, jasno je da je vreme za ozbiljan i inkluzivan dijalog o tome gde Srbija želi da bude u ovoj oblasti.

Šta će doneti ta konferencija? 

Biće to prilika da u isti razgovor uključimo domaće eksperte, međunarodne partnere, donosioce odluka i građane, kako bismo zajedno razmotrili sve opcije, izabrali najbolje modele i odgovorili na ključna pitanja – od ekonomskih i tehničkih aspekata do bezbednosti i zaštite životne sredine. Konferencija, zamišljena kao otvoreni forum, omogućiće javnu debatu o troškovima, izboru tehnologije, strateškom partneru i najvažnijoj dilemi: koje su realne bezbednosne implikacije izgradnje nuklearne elektrane u Srbiji. 

Koliko smo daleko od strateških odluka o izgradi te vrste izvora „zelene” energije? 

Kao narod, moramo biti strpljivi i promišljeni. Strateške odluke ove vrste zahtevaju dugoročnu pripremu i planiranje. Činjenica da bi izgradnja nuklearke mogla početi tek za 10 do 15 godina ne znači da o tome ne treba ozbiljno razmišljati već sada. Nemamo luksuz čekanja, već odgovornost prema budućim generacijama da im ostavimo u amanet čiste i sigurne izvore energije.

Na koji način Institut „Vinča” pokazuje svoju društvenu odgovornost? 

Kroz promociju mladih stručnjaka i sistemsku podršku njihovom razvoju. Master radovi i stručne prakse obavljaju se u našim laboratorijama, a u planu je i stipendiranje najboljih studenata, što uklanja prepreke mladima da se posvete nauci i jača kapacitete zemlje u jednoj od najzahtevnijih oblasti tehnologije. Cilj je osnažiti i motivisati mlade da ostanu u Srbiji i doprinose razvoju nacionalne nauke i privrede. U tu svrhu osmišljen je Mentorski program za učenike Matematičke gimnazije koji studiraju u inostranstvu, u okviru koga će svaki student tokom letnjih odmora dolaziti u institut, imati svog mentora i učestvovati u realnim projektima. Na taj način povezuju se domaći talenti, institut i vodeći svetski univerziteti i stvaraju uslovi za povratak mladih i nastavak karijere u Srbiji.

Kao prvi čovek koji je pre tri godine pokrenuo javnu debatu o nuklearnoj energiji u Srbiji, zašto ste smatrali da je važno napraviti taj iskorak? 

Dok su mnogi ćutali ili okretali glavu, Institut „Vinča” nije odustajao od odgovornog i stručnog pristupa. Moj cilj je da nastavim da podstičem otvoren dijalog i da kroz znanje i poverenje gradimo sigurnu i održivu energetsku budućnost Srbije. U vremenu kada su resursi deficitarni, nuklearna energija predstavlja novu perspektivu za Srbiju i njenu poziciju u međunarodnim odnosima.

Da li uvođenjem nuklearne energije Srbija odustaje od obnovljivih izvora?

Uvođenje nuklearne energije u energetski miks Srbije ne bi značilo odustajanje od obnovljivih izvora, već njihovo dopunjavanje pouzdanim izvorom bazne energije. Na taj način bi se obezbedila stabilnost elektroenergetskog sistema, sigurnost snabdevanja i konkurentna cena struje za privredu i građane, bez oslanjanja na neizvestan uvoz. Istovremeno, Srbija će morati postepeno odustati od uglja, u skladu sa strateškim dokumentima. Planiranje ovakvog programa zahteva temeljne i detaljne analize, dugoročnu pripremu, kao i iskren i otvoren dijalog sa celom javnošću.

Koliko znamo, već postoji studija o tome?

Francuska kompanija EDF izradila je preliminarnu tehničku studiju o mogućnostima mirnodopske primene nuklearne energije u Srbiji. Studija predstavlja početnu fazu potencijalnog razvoja nacionalnog nuklearnog programa i zasniva se na trofaznoj metodologiji IAEA. U prvoj fazi analiziraju se tehnička, ekonomska i regulatorna opravdanost, postavlja pravni i institucionalni okvir, formiraju ekspertska tela, obučava stručni kadar i razvija saradnja sa međunarodnim partnerima, uz transparentnu komunikaciju sa javnošću. Ako Srbija odluči da nastavi, druga faza obuhvata izbor tehnologije i partnera, preciznu lokacijsku analizu, uspostavljanje nezavisnog regulatornog tela, izradu tenderske dokumentacije i intenzivnu obuku kadrova – trenutak kada zemlja postaje spremna za raspisivanje tendera i pregovore za prvu nuklearnu elektranu.