Energetika - Srbija

Pet varijanti trase Južnog toka kroz Srbiju

Akcionari projekta gasovoda "Južni tok" utvrdili su faze realizacije tog energetskog projekta tako da najpre bude izgrađen severni krak gasovoda koji vodi do Austrije, a potom južni do juga Italije, dok se detalji trase postavljanja cevi još razmatraju, a u opticaju je pet različitih varijanti trase kroz Srbiju.

Tako tvrdi dnevnik "Nezavisimaja gazeta", pozivajući se na izjavu direktora italijanske kompanije ENI Paola Skaronija i na materijale koje je ruski "Gasprom" stavio na uvid, a u tim varijantama gasovod bi trebalo da iz Bugarske uđe u Srbiju i da produži dalje prema zapadu.

Ekonomska održivost pod znakom pitanja

List navodi da će se razmatrati i dopunska varijanta prema kojoj bi gasovod u našu zemlju ušao iz Rumunije, a odatle dalje prema Hrvatskoj, ali i prenosi mišljenja eksperata koji ističu da ekonomska održivost ovog projekta ostaje pod velikim znakom pitanja.

Ono što dovodi u pitanje održivost projekta "Južni tok", prema mišljenju rukovodioca investicionih analiza kompanije "Univer" Dmitrija Aleksandrova, jeste pad cene gasa, koji bi mogao da usledi ukoliko dođe do osetnijeg pojeftinjenja nafte na svetskom tržištu.

"Pad cena gasa može biti posledica oštrog pada cene nafte u svetu. Ovo je moguće posledica rešenja iranskog problema i uspostavljanja novog režima u ovoj zemlji. U naredne tri do četiri godine realna su kolebanja cena nafte", smatra Aleksandrov, koji je ocenio da ona može da padne do 30 odsto u odnosu na sadašnji nivo.

Trenutno, američka "laka" nafta se prodaje na indikativnoj berzi u Njujorku za oko 102 dolara po barelu, dok ista količina severnomorske nafte tipa "brent" na Londonskoj berzi vredi 118 dolara.

Izgradnja i do 30 milijardi evra?

Stručnjak konsalting kompanije "Rusenerdži" Mihail Krutihin smatra da je isplativost projekta "Južni tok" upitna i pri sadašnjim cenama nafte i gasa na svetskom tržištu, kao i da je cena njegove izgradnje od 15,5 milijardi evra pod sumnjom.

"Infrastrukturni projekti ne otplaćuju se brzo, a u slučaju "Južnog toka" to je minimum 15 do 20 godina i to pod uslovom da njegova iskorištenost bude 100 odsto. Maksimalno iskorišćenje "Severnog toka" je, inače, oko 75 odsto, a praktično svega 50 procenata", kazao je Krutihin.

Prema njegovim rečima, "Severni tok" i "Južni tok" su "politički projekti", koji treba da privuku u orbitu ruskog "Gasproma" najveće kompanije i pojedine države.

"Nažalost u ekonomiji nema mnogo industrija u kojima Rusija može ravnopravno da se nosi sa Zapadom. Sfera gasa i nafte je glavna od njih, ali koliko efikasnom će se pokazati takva strategija još nije jasno", ocenio je Krutihin.

On smatra da se "Južni tok" nikada neće isplatiti, a da bi cena njegove izgradnje mogla da dostigne oko 30 milijardi evra.

"To je bezumno. Bilo bi jeftinije da se pregovara sa Ukrajincima i čak im doplaćivati za tranzit gasa u Evropu", zaključio je Krutihin.

Prema planu koji je najavio direktor "Gasproma" Aleksej Miler, konačan proračun troškova gradnje i početak radova na gasovodu "Južni tok" trebalo bi očekivati krajem ove godine.