Energetika - Srbija

Puštena u rad elektrana na biogas u Novom Miloševu

Mihajlović je ukazala na to da smo dobili i 29. postrojenje ove vrste, napomenuvši da se gradi još 73, što će obezbediti 100 megavata instalisanih kapaciteta, čime će Srbija imati više energije od Slovenije, Hrvatske i Crne Gore zajedno.

U pitanju je investicija koja šalje jasnu poruku države u kojem pravcu ćemo ići. Ove godine nas očekuju važne odluke u energetici – dobićemo potpuno novi zakon o obnovljivim izvorima energije, koji će nam omogućiti da deo energetske bezbednosti obezbedimo upravo iz ovakvih izvora, najavila je ona.

Potpredsednica Vlade je izrazila zahvalnost svakom investitoru koji ulaže u Srbiju jer to znači poverenje u našu državu, dodavši da energija i ekologija od sada moraju da idu zajedno i da će sve što budemo u budućnosti radili biti zelena energija i održivi razvoj.

Predsednik Izvršnog odbora MET grupe Bendžamin Lakatoš izjavio je da je ovo veliki izazov za kompaniju i da je to njihova prva investicija u Srbiji.

Ovo je možda mala investicija za Srbiju i MET grupu, ali činjenica da je sve urađeno za osam meseci u uslovima epidemije pokazuje jasnu posvećenost našeg tima, rekao je Lakatoš, dodajući da će nastaviti da investiraju u Srbiju.

Direktor kompanije „PEPO enerdži“ Srđan Bošnjaković istakao je da je ovo veliki dan za kompaniju jer je, i pored rada u uslovima pandemije, sve završeno za osam meseci, napominjući da su radnici radili danonoćno, u često teškim uslovima.

Reč je o biogasnom postrojenju koje je 100 odsto ekološko, koristi se meso bundeve, a proizvodićemo energetsko đubrivo i prirodni gas za traktore, čime dajemo doprinos i energetici i ekologiji, rekao je Bošnjaković.

Pokrajinski sekretar za energetiku Ognjen Bjelić istakao je da mu je zadovoljstvo da se pored investicija u vetroelektrane u Vojvodini nastavljaju i investicije u biogasne elektrane, uz ocenu da je to značajno za lokalnu samoupravu, Pokrajinsku vladu i našu državu.

U ovom postrojenju zaposlenje će dobiti više od 30 radnika. Umesto spaljivanja na njivama, ovakvim postrojenjima poboljšavamo kvalitet životne sredine. Uz novi zakon o obnovljivim izvorima energije možemo očekivati da Vojvodina bude vodeća u toj oblasti, izjavio je Bjelić.

Predsednik Opštine Novi Bečej Saša Maksimović podsetio je na to da je pre četiri godine na ovom mestu bila ledina bez ijedne industrijske zone, a da ih sada ima dve, izrazivši nadu da se investitori neće na tome zaustaviti.

Mihajlović je, odgovarajući na pitanja novinara, najavila da će zatražiti od nadležnih organa i Državne revizorske institucije da se pozabave poslovanjem „Srbijagasa“, i pozvala zaposlene u ovoj i drugim povezanim firmama da dostave Ministarstvu rudarstva i energetike sve informacije koje poseduju o njihovom poslovanju i problemima.

Ona je, govoreći o problemima u gasifikaciji Šida, rekla da je to ozbiljno pitanje u velikom broju gradova i opština.

Tražićemo da se proveri poslovanje kompanije. Gasifikacija Šida obećana je pre više od deset godina i rokovi za puštanje u rad nisu ispoštovani. Oni su se menjali četiri puta, najpre 2016, 2017, pa 2020. godine i sada imamo novo obećanje za 2021. godinu.

Nisu urađene sve studije, u pitanju je vrednost projekta od 16 miliona evra, a uvidom u poslovanje kompanije koja projekat treba da realizuje došli smo do podatka da ima jednog zaposlenog, objasnila je Mihajlović.

Prema njenim rečima, država hoće da ulaže u gasifikaciju, ali moraju da postoje jasan plan, analize i studije kako u vezi sa lakoćom priključenja, tako i efikasnom izgradnjom mreže, a ovako kako je „Srbijagas“ radio i radi, to je na štetu građana.

Mihajlović, koja je i predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost, podsetila je i na to da je predlog zakona o rodnoj ravnopravnosti bio spreman 2016. godine i da opstrukcijom jednog ministra nažalost još uvek nije usvojen.

Ona je dodala da je uputila inicijativu ministarki za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Dariji Kisić Tepavčević i Radnoj grupi za izradu nacionalne strategije za sprečavanje rodno zasnovanog nasilja da se formira sveobuhvatni registar nasilnika.

Važno je da znamo ko su nasilnici, da imamo evidenciju ponašanja i učinjenih dela – od nasilja u porodici, zlostavljanja, silovanja i da to bude na jednom mestu. To nam je značajno da bismo mogli da imamo kontinuitet u praćenju ponašanja prestupnika i u radu na prevenciji. Da građani i građanke znaju ko su nasilnici, istakla je Mihajlović.