Energetika - Srbija

Rat oktanima

Devet meseci pre najavljenog otvaranja tržišta počeo je “rat” trgovaca gorivom sa Naftnom industrijom Srbije.

Snižavanje cenovnika NIS je počeo pre mesec i po, a borba za svakog vozača sve je žešća. Ipak, benzin nikad nije bio skuplji.

Vlasnici privatnih pumpi, ali i menadžment stranih naftnih kompanija, ne kriju nezadovoljstvo potezima NIS. Najviše im smeta pojeftinjenje motornog benzina koji svi moraju da kupe u pančevačkoj rafineriji. Kako kažu, niža cena motornog goriva na pumpi nije omogućena i trgovcima u veleprodaji.

- Situacija je krajnje nepovoljna, jer kako objasniti našim stalnim potrošačima zašto imamo skuplji motorni benzin od NIS - kaže, za “Novosti”, Aleksandar Mileusnić, generalni direktor “Petrobarta”.

- Prostora za pojeftinjenje motornog goriva bi bilo kada bi bila snižena i veleprodajna cena, ali nije. Sve je fiksno, od rafinerijske cene, preko marže, do akcize i državnih dažbina. Kako da se snizi cena u Vranju kad mu maržu “pojede” transport.

U slučaju evrodizela, konkurencija je uradila svoje, i niži cenovnici u odnosu na maksimalno određene “okačeni” su na skoro svim pumpama. NIS ovu vrstu goriva prodaje po 102,9, a sličnu akciju ima i “Lukoil”, gde ono košta 103,9, dok su za dva dinara skuplji u OMV i MOL. Neki privatni trgovci odlučili su se za još niže cene evrodizela, jer zarada ide od 15 do 18 dinara po litru!

- Prostora za jeftiniji evrodizel je bilo, i skoro svi su odreagovali, a na mojoj pumpi u centru Beograda on košta 99 dinara, što je jeftinije i od NIS - kaže Nebojša Atanacković.

Vozači se prostim upoređivanjem cenovnika stalno pitaju zašto plaćaju najskuplji benzin u regionu. Glavni “krivci” su akciza i PDV. U litru motornog benzina državne dažbine “pojedu” čak 65 odsto maloprodajne cene, dok ih je u dizelu 50 odsto. Ministar trgovine pomenuo je da bi trebalo razmotriti smanjenje akcize.

- Država je siromašna, budžet se slabo puni i jedini izlaz su akcize, ali naše su među najvišim u regionu - ističe Mileusnić. - U Bosni i Hercegovini akciza i PDV čine do 30 odsto cene, pa nije ni čudo što je gorivo jeftinije. Još kad se tome doda da je i kvalitetnije, nema dileme zašto se stanovici iz pograničnih područja snabdevaju u Republici Srpskoj.

Direktor “Petrobarta” kaže da će se sve iskristalisati kada tržište bude potpuno otvoreno, jer će tada vladati zdrava konkurencija. Ipak, pitanje je da li će od 1. januara 2011. godine sasvim “pasti rampe” ili će se država odlučiti samo na delimično otvaranje granica.

NIS tera svoje

NIS sprovodi svoju strategiju tržišnog razvoja i ide u susret zadovoljenju potreba potrošača nastojeći da obezbedi optimalan nivo cena, snižavajući ih na svoj račun preko smanjenja sopstvene marže - kažu u NIS.

- U najskorije vreme cene će se određivati za svaku pumpu posebno, zavisno od nivoa tražnje. Do kraja godine počećemo probnu proizvodnju bezolovnih benzina u rafineriji u Pančevu i prestati da proizvodimo olovno gorivo. U toku je priprema projekta i biranje partnera za postavljanje linija za proizvodnju bezolovnih benzina, a u planu je i proizvodnja evrobenzina.

Mala im marža

Vlasnici privatnih pumpi nedavno su zatražili da se troškovi prometa sa pet dinara po litru povećaju na 10 dinara. Oni tvrde da su svi faktori u ceni goriva, od rafinerijske cene preko akciza i poreza, povećani od 2005. godine za više od 90 odsto, dok je marža “zamrznuta”.

- Kada bi marža ispratila uvećanje, trebalo bi da bude veća za 83,24 odsto i da bude 9,16 dinara - kaže Slavko Šarac, vlasnik privatnih pumpi “Gaspretrol”, član grupacije za promet derivata.

- Kada bi se rafinerijska cena svela na evropski nivo i država umanjila svoja zahvatanja, gorivo bi moglo da pojeftini i od 30 do 35 dinara.