Energetika - Srbija

Renci oživljava Južni tok

Italijanski premijer rekao u Briselu da ima naznaka o nastavku gradnje „Južnog toka”. – Dušan Bajatović, direktor „Srbijagasa”, kaže da gradnju ovog gasovoda uopšte ne treba isključivati u budućnosti

Mateo Renci, italijanski premijer, izjavio je juče na samitu EU u Briselu, da je protiv Evrope pod isključivom nemačkom upravom i zamerio EU što ima dvostruke standarde kada je u pitanju Nemačka, pre svega u slučaju gasovoda „Severni tok 2”.

Renci je primetio da je Brisel odbacio gasovod „Južni tok”, za koji je zainteresovana Italija, a ne smeta ništa da nemačke kompanije vode poslove s Rusijom, uključujući „Severni tok 2”, iako su na snazi sankcije Rusiji.

Italijanski premijer smatra da te sankcije treba da budu u dogledno vreme preispitane, a ima glasova u EU da bi u tom slučaju moglo ponovo da se razmotri da li je izvodljiv projekat „Južni tok”.

Angela Merkel, kancelarka Nemačke, nije se, međutim, osvrnula na ove Rencijeve reči, tako da je italijanski premijer ostao bez odgovora kako to za Nemačku važe jedna, a za ostatak Evrope druga pravila.

Ima li, dakle, nade za nastavak gradnje Južnog toka koju je prekinuo Evropski parlament s jedne i Bugarska s druge strane, odričući se pod pritiskom zapada nacionalnih interesa i zarade od više milijardi dolara od tranzita.

– Gradnju Južnog toka uopšte ne treba isključivati u budućnosti, jer Evropa ne može na drugi način da zadovolji potrebe za ovim energentom osim dokazanim rezervama ruskog gasa. Nabuko je propao, a američka ponuda gasa dobijenog iz uljnih škriljaca je dobro došla kao konkurencija koja bi smanjila cenu, ali ovakav način dobijanja gasa je prljav i loše utiče na ekologiju. A ekologija uopšte danas nije jeftinija, pa računica jasno pokazuje šta je isplativije za krajnjeg potrošača, gas koji će ići gasovodm ili brodovima – kaže za „Politiku”, Dušan Bajatović, generalni direktor „Srbijagasa”.

Osim toga Južni tok, podseća on, nije propa zbog toga što Evropi ne treba gas, nego isključivo iz političkih razloga.

On objašnjava da je „Severni tok 2” zapravo novi „Južni tok 2”, jer je po kapacitetu najbliži propalom Južnom toku, ali opet nedovoljan da bi se u potpunosti zadovoljile potrebe Evrope za gasom.

Odustajenjem od „Južnog toka” Jugostična Evropa je ostala bez paralelnog pravca snabdevanja gasom i dodatnih količina gasa, a prioritet Brisela je da zemlje EU u svakom času imaju dovoljno gasa, kaže Bajatović.

Upitan da li je čuo da se spekuliše o mogućem nastavku gradnje „Južnog toka”, on kaže, da se među analitičarima o tome priča i to s razlogom.

– Dovoljno je videti da od najavljenog Turskog toka u kraćem, ali verovatno i srednjoročnom roku zbog novonastalih sukoba s Rusijom neće biti ništa. U slučaju gasovoda TAP i TANAP o kojima se priča gas bi se dopremao sa gasnog polja Šah Deniz 2 koji nema dovoljne količine gasa pa je neophodno dopuniti cevovode gasom iz susedne, preko-kaspijske države Turkmenije.

Neprekidno se pregovara, navodno dobijene su garancije da će projekat krenuti  ali još nema obavezujućih ugovora.

– Takozvani Južni gasni koridor za koji se zalaže Brisel, koji predstavlja sistem gasovoda od kojih su neki izgrađeni, a neki su tek u planu, koji će da spoje područje Kaspijskog mora i EU sa zemljama Kavkaza zaobilazeći Rusiju, takođe nemaju rezerve gasa koje ima Rusija, kaže on.

Obrni okreni, Epropi, kao i Srbiji je, kaže Bajatović, potrebna diversifikacija gasovoda, odnosno sigurnost snabdevanja iz više pravaca, što je gasovod „Južni tok” trebalo da reši. U prilog tome da je mogući nastavak gradnje „Južnog toka” i činjenica da preduzeće za gradnju „Južni tok Srbija” u međuvremenu nije ugašen, zaključuje Bajatović.