Energetika - Srbija

Slama menja gas i struju

Uvek je važilo pravilo da o nabavci ogreva dobri domaćini razmišljaju još u letnjim mesecima. Tako se, ovih dana, ovim pitanjem bavio i Miroslav Pajić, ratar iz Šajkaša. Kako kaže, postalo mu je suviše skupo da kuću zagreva gasom, strujom, ili drvima, i počeo je da razmišlja o uvođenju novih sistema grejanja.

Pajić živi u kući koju su njegovi roditelji podigli krajem sedamdesetih godina, a on ju je pre nekoliko godina renovirao. Sistem grejanja, međutim, tada nije dirao.

- Sada vidim da je došlo vreme da tražim nešto drugo - priča naš sagovornik. - Bilo bi dobro da koristim setvene ostatke, bale slame, ili drvnu sečku, jer tog materijala imam dovoljno, tako da bi mi cena grejanja bila minimalna. Nažalost, posle loše godine, cena novog sistema mi je previsoka, tako da bi bilo veoma korisno, kada bi država na neki način subvencionisala ova, nova, ekološki održiva rešenja.

A pitanjem grejanja, odnosno, korišćenja obnovljivih izvora energije, prema rečima Miodraga Gluščevića, šefa odeljenja za komunalna i pitanja urbanizma i zaštite životne sredine u Stalnoj konferenciji gradova i opština, bavila se i ova organizacija. Problem zagrevanja, korišćenjem obnovljivih izvora energije, pre svega drvene sečke, pa i žetvenih ostataka, pitanje je koje još nije adekvatno regulisano u većem delu našeg regiona - ukazuje Gluščević.

- U Srbiji imamo usvojena strateška dokumenta, kao što je Nacionalni plan za korišćenje obnovljivih izvora energije, promoviše se povećana upotreba obnovljivih izvora energije za grejanje i hlađenje u kolektivnom stanovanju... Nažalost, nemamo strategiju, ni nacionalnu, a ni na lokalnom nivou, koja bi podržala mala, individualna domaćinstva u uvođenju ovakvih sistema grejanja.

Gluščević, takođe, ukazuje kako bi bilo vrlo dobro kada bi državne vlasti, umesto da subvencionišu potrošače gasa ili struje, odnosno, energije poreklom od fosilnih goriva, subvencionisale uvođenje sistema za zagrevanje koji koriste obnovljive izvore energije.

- Bilo bi dobro kada bismo koristili iskustva Nemačke, na primer, gde se cela sela greju na ovakav način, pa čak i podižu zajedničke kotlarnice, kako bi uštedeli u samom postavljanju sistema, a takođe i u nabavci ogreva - jasan je Gluščević. - Na taj način, praktično, cela sela mogu da postanu samodovoljna i da troškove grejanja značajno smanje. O tome koliko je to korisno za prirodu, ne treba ni da govorim...

"Smederevac"

Najveći deo naših seoskih domaćinstava još, kao glavno grejno telo, koristi klasičan šporet "smederevac". Novi sistemi grejanja, koji koriste drvenu sečku, drveni pelet i slične materijale, međutim, u zavisnosti od objekta u koji se ugrađuju, mogu da budu efikasniji i do 30 odsto.