Energetika - Slovenija

Slovenija: Sporazum o "Južnom toku"

Ruski ministar energetike Sergej Šmatko i slovenački ministar privrede Matej Lahovnik potpisali su sporazum o izgradnji kraka gasovoda Južni tok kroz Sloveniju.

Potpisivanju su prisustvovali i premijeri dveju zemalja, Vladimir Putin i Borut Pahor. Izgradnja gasovoda, kapaciteta 60 milijardi kubnih metara gasa, koštaće 10 milijardi evra i trebalo bi da doprinese smanjenju zavisnosti evropskih potrošača ruskog gasa od tranzita kroz Ukrajinu, koja se protekle dve zime pokazala kao nepouzdan partner.

Putin je posle ceremonije potpisivanja izjavio da je sada sporazum postignut sa "svim evropskim partnerima koji su neophodni da projekat bude završen", dok je rusko ministarstvo energetike u saopštenju podsetilo da je Slovenija "peta zemlja koja je podržala projekat na vladinom nivou".

Sa rusko-slovenačkim sporazumom je zaokružena trasa gasovoda za koji su sporazume već potpisali Italija, Grčka, Bugarska, Srbija i Mađarska, a u toku su još pregovori sa Austrijom, Hrvatskom i Rumunijom.

Slovenački premijer Borut Pahor je rekao da je Rusija bila veoma "tvrd pregovarač", a Putin da su obe države bile "veoma tvrdi pregovarači", javila je agencija STA.

Premijeri su danas razgovarali i o drugim aspektima bilateralne saradnje Rusije i Slovenije.

Današnje potpisivanje sporazuma o izgradnji gasovoda Južni tok pozdravio je i slovenački predsednik Danilo Tirk.

Premijer Putin se danas i našalio izjavivši novinarima da su sporazum želeli da potpišu pre današnje utakmice između Rusije i Slovenije u okviru dodatnih kvalifikacija za svetsko prvenstvo, odnosno pre nego što se odnosi između dve države zbog njenog ishoda ne poremete.

Potpisivanje sporazuma označilo je kraj dugih i napornih pregovora, tokom kojih su dve zemlje morale da reše mnoga važna pitanja, između ostalog i pitanje vlasništva nad kompanijom koja će graditi deo gasovoda kroz Sloveniju.

Gasovod "Južni tok" trebalo bi da bude završen 2015. godine. Za sada se zna da će prolaziti preko dna Crnog mora, do Bugarske, odakle će jedan njegov krak voditi preko Srbije i Mađarske, do skladišta u Austriji, dok bi drugi trebalo da ide preko Grčke, pa ispod Jonskog mora, do Italije.

Slovenačka sekcija gasovoda imaće kapacitet od oko osam milijardi kubnih metara gasa, prenela je slovenačka agencija STA.