Energetika - Srbija

Srbija energetski stabilna i bezbedna

Mihajlović je u izjavi za agenciju Tanjug ukazala na to da su energetska tranzicija i Zelena agenda neophodne za energetsku bezbednost Srbije u decenijama ispred nas.

Kriza je uvek energetsko-politička, nikada nije samo energetska, podvukla je ona i objasnila da su na rast cena električne energije u Evropskoj uniji uticala dva faktora.

Prvi je, kako je navela, rast cena prirodnog gasa koji je dominantan u ceni struje, a za kojim je povećana tražnja, česti kvarovi na gasovodima koji dopremaju ovaj energent ka zemljama EU iz Rusije, sertifikacija Severnog toka dva i izvoz ka Aziji.

Drugi činilac koji ima uticaj na formiranje cena su karbon takse, ali one utiču na cenu sa približno 20 odsto, objasnila je Mihajlović i naglasila da se cena prirodnog gasa neće brzo stabilizovati, već će i dalje rasti do kraja zimske sezone.

Prema njenim rečima, za Srbiju je važno da imamo dugoročan ugovor sa „Gaspromom“, a pregovori „Srbijagasa“ i ruske kompanije o novom ugovoru od 1. januara su u toku.

Ona je napomenula da cena gasa raste i u SAD, jer su tamošnje kompanije izvozile 40 odsto gasa više u Aziju nego što su snabdevale sopstveno tržište.

Nestašice uglja u Kini, samim tim i električne energije u nekim provincijama, vezane su za Australiju, jednog od najvećeg kineskog snabdevača ugljem, a sve to uticalo je na energetsku krizu na globalnom nivou, jer najveće privrede troše i najviše energenata, predočila je potpredsednica Vlade.

Srbija je stabilna, imamo dva pravca dotoka gasa. Počinjemo i izgradnju interkonektora sa Bugarskom krajem oktobra, što će nam omogućiti da za dve godine možemo da razmišljamo i o drugom snabdevaču, ponovila je ona i dodala da to za nas znači da možemo da se vežemo za druge gasovode, kao što je azerbejdžanski ili i onaj koji dolazi iz Izraela.

Kada zemlja ima više pravaca i dobavljača, kako je objasnila, to znači i energetsku i političku stabilnost.

Mihajlović je, odgovarajući na pitanje da li energetska kriza utiče na Zelenu agendu i energetsku tranziciju, rekla da su Srbiji potrebni novi kapaciteti koji koriste OIE za proizvodnju energije.

Takođe, kako je navela, čekaju nas i ozbiljne odluke i promene u elektroenergetskom sektoru, podvukavši da će Srbija sigurno u decenijama ispred nas smanjivati korišćenje lignita i povećavati proizvodnju iz velikih HE, ali i iz gasnih elektrana i tako obezbeđivati stabilnost sistema.

Bez obzira na krizu, Srbija bi svakako morala da napravi plan za narednih 30 godina, jer je pitanje da li ćemo imati dovoljno uglja i koji je to ugalj, naglasila je ona i upozorila na to da moramo hitno da krenemo u izgradnju novih kapaciteta.

Potpredsednica Vlade je podsetila na to da „Elektroprivreda Srbije“ nije u prethodne tri decenije izgradila nijedan kapacitet, ocenivši da efikasnost investicija mora biti na višem nivou i da budu okrenute ka zelenoj energiji.