Energetika - Srbija

Srbija proizvodi 70 odsto električne energije iz termosektora

Ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić rekao je da je korišćenje uglјa u Srbiji za sada realnost ali da će se sprovesti mere za smanjenje zagadjenja u energetici. Srbija proizvodi 70 odsto električne energije iz termosektora, naveo je on na konferenciji "Trebaju li Zapadnom Balkanu termoelektrane".

Nismo srećni zbog tog odnosa ali on predstavlјa realnost vremena i zemlјe u kojoj živimo, rekao ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić.

On je dodao da treba smanjiti efekte korišćenja uglјa na životnu sredinu ali i da na kritike zbog korišćenja uglјa treba odgovoriti predočavanjem realnog stanja.

Naveo je da mnoge zemlјe u Evropskoj uniji proizvode mnogo više struje iz uglјa i kao primere naveo Polјsku sa 150 teravat časova (TWh), Nemačku sa 250 TWh i Češku sa 50, dok je u Srbiji ukupna proizvodnja struje 38 teravat časova.

Jedine zemlјe koje imaju mali procent uglјa su one koje proizvode iz nuklearne energije, naveo je Antić.

On je kazao da će Srbija do 2025. godine završiti odsumporavanje i denitrifikaciju, odnosno uvodjenje sistema za otklanjanje sumpordioksida i azotnih oksida u proizvodnji struje.

Ministar rudarstva i energetike je rekao i da se razvijaju i obnovlјivi izvori energije, da Srbija ima fid in tarife, odnosno podsticajne cene za proizvodnju struje iz tih izvora energije, kao i da se očekuju velika ulaganja u vetroparkove.

Ekspert za životnu sredinu Energetske zajednice jugoistočne Evrope Peter Vajda rekao je na skupu da u sadašnjim uslovima prozivodnja struje u termoelektranama ne bi trebalo da bude stub energetike i dodao da su takozvani spolјni troškovi toga, poput uticaja na životnu sredinu i zdravlјe, veliki.

Vajda je kazao da je studija Energetske zajednice iz 2013. godine pokazala da bi na Zapadnom Balkanu koristi od primene direktiva o velikim ložištima i industrijskim emisijama 15 puta premašivali troškove. On je dodao da je od klјučnog značaja da gradjani to razumeju jer će celo društvo snositi troškove energetske tranzicije.

On je kazao i da su u svim zemlјama Energetske zajednice u toku pripreme za primenu Direktive o velikim ložištima od 1. januara 2018. godine i dodao da je taj rok za energetiku jako mali.

Direktor za strategiju Elektroprivrede Srbije Aleksandar Jakovlјević rekao je da bi moguća alternative uglјu u Srbiji mogle biti nuklearne elektrane, dodatna izgradnja velikih hidroelektrana i obnovlјivi izvori energije, ali da tu postoje ograničenja.

On je naveo da za nuklearne elektrane za sada postoje zakonska ograničenja ali da bi, ako bi se ta ograničenja i otklonila, za prve korake trebalo 20 godina i više, i dodao da je izgradnja skupa, odnosno da su troškovi od pet do šest hilјada evra po instalisanom kilovatu (KW).

Dodao je da u Srbiji postoji veliki potencijal od 17 do 18 teravat časova iz velikih hidroelektrana koji se može tehnički iskoristiti i naveo da je od toga iskorišćeno 11 TWh na najbolјim lokacijama dok se za preostlaih pet do šest TWh postavlјa pitanje koliko bi njihovo korišćenje bilo tehnički i finansijski izvodlјivo jer se, izmedju ostalog, deo nalazi u pograničnim područjima.

Jakovlјević je rekao i da svakako treba razvijati obnovlјive izvore energije i ocenio da su u toj oblasti sve zemlјe regiona, osim Hrvatske, u početnoj fazi.

Propisi za vetroparkove možda i u tehničkoj vladi

Ministar energetike Srbije Aleksandar Antić izjavio je da su propisi neophodni za izgradnju velikih vetroparkova u Srbiji u proceduri i da će biti usvojeni brzo, ili u tehničkoj vladi ili u novom mandatu.

Antić je na konferenciji "Trebaju li Zapadnom Balkanu termoelektrane" rekao da je reč o podzakonskim aktima i da su oni već usaglašeni.

Naveo je da se očekuje izgradnja velikih vetroparkova od 489 megavata, za koje je već odobren status privremeno povlašćenog proizvodjača, odnosno počeli su da teku rokovi za izgradnju tih velikih objekata. U Srbiji se planiraju projekti koji će omogućiti 1.090 megavata iz obnovlјivih izvora energije.