Šteta ili korist od

Šteta ili korist od "zelene" struje?

Bez autora

Nov 15 2018

Stavljanjem potpisa na Pariski sporazum za borbu protiv klimatskih promena Srbija se obavezala da će do 2020. godine trošiti bar 27 odsto struje iz obnovljivih izvora energije. I čim su počeli planovi za izgradnju vetroparkova, mini-hidrocentrala i solarnih parkova, a skoro prema uobičajenom scenariju krenule su kritike. Za domaće stručnjake vetrenjače rasteruju ptice i ubijaju pčele, male hidrocentrale uništavaju ekosisteme, a solarni parkovi zauzimaju plodno tlo. Čak i da su sto odsto tačne ove tvrdnje, teško je argumentovano govoriti da je tradicionalna srpska proizvodnja električne energije ekološki prihvatljiva. Površinski kopovi uglja od plodne šumadijske zemlje prave jalovinu. Kad ovaj energent sagori kolika je količina štetnih materija u vazduhu ne treba posebno objašnjavati. Gde sa pepelom i otpadom, a šta se dešava sa otpadnim vodama, tema je koja se često preskače.

Stavljanjem potpisa na Pariski sporazum za borbu protiv klimatskih promena Srbija se obavezala da će do 2020. godine trošiti bar 27 odsto struje iz obnovljivih izvora energije (OIE). I čim su počeli planovi za izgradnju vetroparkova, mini-hidrocentrala i solarnih parkova, a skoro prema uobičajenom scenariju krenule su kritike.

Za domaće stručnjake vetrenjače rasteruju ptice i ubijaju pčele, male hidrocentrale uništavaju ekosisteme, a solarni parkovi zauzimaju plodno tlo. Čak i da su sto odsto tačne ove tvrdnje, teško je argumentovano govoriti da je tradicionalna srpska proizvodnja električne energije ekološki prihvatljiva.

Površinski kopovi uglja od plodne šumadijske zemlje prave jalovinu. Kad ovaj energent sagori kolika je količina štetnih materija u vazduhu ne treba posebno objašnjavati. Gde sa pepelom i otpadom, a šta se dešava sa otpadnim vodama, tema je koja se često preskače.

Koliko se promenila mikroklima u okolinama velikih hidrocentrala i koliko naseljenih mesta su progutale njihove akumulacije, već se zaboravilo, jer naša država duže od tri decenije nije napravila neki sličan objekat.

Najveći problem postrojenja na bazi OIE realno jeste nadoknada (feed-in tarifa) koju država mora da plaća proizvođačima "zelene energije". Reč je o subvencijama koje se dobijaju u periodu od čak 12 godina.

Ipak, ova nadoknada nije srpski proizvod, već je deo evropske prakse, kojom najrazvijenije zemlje Starog kontinenta motivišu proizvodnju ekološki prihvatljivih kilovata. Da li bi i Srbija trebalo to da plaća jeste tema za polemiku, ali obaveza da se daju ovakve subvencije proizilazi, opet iz ugovara sa Evropskom unijom.

I dok traje polemika oko toga treba li Srbiji struja iz OIE, "Novosti" će u narednih nekoliko brojeva anketirati stručnjake, građane i predstavnike države dokle se došlo sa ovim poslom, da li je bilo grešaka.

Fali pet odsto

Proizvodnja struje iz obnovljivih izvora energije, prema poslednjim zvaničnim podacima je na nivou 23-24 odsto od ukupne proizvodnje. Ukoliko do 2020. ne dostignemo nivo predviđen Pariskim sporazumom, bićemo prinuđeni da nedostajući deo uvozimo iz EU. Prema trenutnim cenama "zelenih" kilovata za jedan moraćemo da platimo 25 evrocenti.

Ocenite tekst