Energetika - Srbija

Tečni prirodni gas s Krka bio bi preskup za Srbiju

Rusija bi, ukoliko se Hrvatska složi, mogla da ponudi milijarde evra ovoj bivšoj jugoslovenskoj republici za ulaganja u energetiku, pre svega u gradnju novog terminala za tečni prirodni gas (LNG) na Krku, koji su prvobitno trebali da grade Amerikanci.

Da to nije jedina ambicija Rusije kada je Hrvatska u pitanju, potvrdio je ovih dana ruski ambasador u toj zemlji Anvara Azimova, na panelu „Jedan na jedan”, dodajući da je predsednik Rusije Vladimir Putin, predložio i da Rusi renoviraju elektrane u Hrvatskoj, a da bi Rusija svojim novcem dovršila gasifikaciju Hrvatske. Predloženo je i bolje snabdevanje ruskom naftom i gasom po razumnoj ceni. Rusija još čeka odgovor.

Azimov je objasnio da je terminal na Krku važan, jer će Evropska unija morati da uvozi ruski gas, uprkos tvrdnji da hoće da budu energetski nezavisni.

– Ne želimo da budemo konkurenti EU u izgradnji LNG terminala. Ali, najave da je za njegovu izgradnju dovoljno 100 miliona evra, koje bi EU dala, nije dovoljno, a Rusija bi vam mogla dati milijarde. Verujte, mi smo vam najpouzdaniji partner kog možete imati – poručio je Azimov.

Ruski ambasador je dodao da i Amerikanci kupuju gas od Rusa, jer je jeftiniji.

Upitan kako komentariše novonastalu situaciju i da li bi, u slučaju da se ovaj projekat realizuje, Srbija mogla da ima neke koristi, prof. dr Srećko Đukić, stručnjak za energetiku iz Foruma za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji, kaže da za našu zemlju ovo nije dobra vest, kao što nije bila dobra ni da će Amerikanci dopremati ovaj gas u Hrvatsku, jer je taj energent mnogo skuplji od gasa koji dolazi gasovodom.

– Osim toga, trebalo bi da izgradimo, ili da nam neko izgradi, 600 kilometara gasovoda od Krka do Srbije, što bismo opet morali da platimo kroz cenu gasa, pa bi taj gas za nas bio nepodnošljivo skup. Taj pravac Krk–Srbija duži je nego da smo se svojevremeno pridružili izgradnji Južnog gasnog koridora od Azerbejdžana do Italije pod pokroviteljstvom Evropske unije, koji je pred završetkom – tvrdi Đukić.

– Srbije je propustila mnoge šanse, dodaje on, kada je reč o gradnji novih gasovoda. Nisu postojali realni planovi i naša zemlja se pretvorila u slepo gasno crevo.

Najava ruskog ambasadora u Hrvatskoj pokazuje da Srbija nema nikakav monopol ili prioritet u odnosima sa Rusijom. Naprotiv, Ruska Federacija polazi od svojih legitimnih ekonomsko-energetskih interesa, vrlo krupnih i dalekosežnih s jedne strane za region Balkana, a s druge za zemlje središnje Evrope.

Hrvatska je, sa ostrvom Krkom, u neku ruku idealna lokacija za krupniji terminal tečnog gasa – ističe naš sagovornik i dodaje da Rusija traži tržiše za svoj tečni gas, koji stiže sa Severa čak do Indije.

Dovoljno je pogledati postojeće ili  gasovode u izgradnji ili najavi, svi od prvog do poslednjeg zaobilaze Srbiju, a sve susedne zemlje ili imaju gasovode, ili se ka njima grade (TANAP i TAP) gasovodi. Tako je od Turske, Grčke, Bugarske, Albanije, Crne Gore, verovatno i Kosova, zatim BiH, Hrvatske, i naravno Rumunije i Višegradske grupe koja će se napajati iz Severnog toga 2.

Vojislav Vuletić, predsednik Udruženja za gas Srbije, skeptičan je prema ovom projektu i zbog političkih, ali i ekonomskih razloga.

– Pre svega Brisel i Vašington neće dozvoliti Hrvatskoj, kao članici EU, da ulazi u poslove s Rusijom, pogotovo ne energetske. Činjenica je da je otpala i ideja da Amerika gradi LNG terminal na Krku, jer nema gasa što se znalo od početka. Ali, tog gasa nema ni Rusija dovoljno, pa se postavlja logično pitanje kome je u interesu da skuplje plaća TNG od gasa koji stiže gasovodom – zaključuje Vuletić.