Energetika - Srbija

Toplana u Malom Zvorniku 1. oktobra počinje sa probnim radom

Mihajlović je ukazala na to da će toplana u Malom Zvorniku, zajedno sa onom koja se gradi u Priboju, biti prva u Srbiji koja koristi biomasu kao energent.

Prema njenim rečima, toplana će 1. oktobra početi sa probnim radom kako bi bila spremna za predstojeću grejnu sezonu, tokom koje će građanke i građani Malog Zvornika imati grejanje 24 časa.

Ona je istakla da je izuzetno važno i to da neće biti gubitaka na mreži i da će životna sredina biti zdravija, navodeći podatak da će emisija ugljen-dioksida biti smanjena sa sadašnjih 870 na 40 tona.

Potpredsednica Vlade je ukazala na to da će emisija štetnih gasova biti smanjena za 95 odsto, poručivši da je Mali Zvornik primer za to kako treba da izgledaju toplane i u drugim opštinama u Srbiji – da imamo dovoljno toplotne energije, da je efikasno koristimo i imamo zdravu životnu sredinu.

Druga važna stvar jeste rekonstrukcija HE. Osim što će imati veći proizvodni kapacitet i veću instalisanu snagu, produžen joj je i vek trajanja za dodatnih 40 godina, naglasila je ona.

Istovremeno, Mihajlović je ukazala na saradnju sa Nemačkom razvojnom bankom (KfW), napomenuvši da je vrednost zajedničkih projekata približno 1,5 milijardi evra.

U proizvodnji zelene energije bitna je i uloga EPS-a. To je kompanija koja će se u godinama ispred nas uspešno nositi sa svim izazovima i imati važnu ulogu u tome, navela je ona.

Regionalni direktor KfW za Jugoistočnu Evropu Klaus Miler izrazio je zahvalnost potpredsednici Vlade, EPS-u i lokalnoj samoupravi na saradnji.

Čestitam Ministarstvu na svim koracima koje je preduzelo, počevši od donošenja seta zakona kako bismo išli ka karbon neutralnoj i održivoj ekonomiji, rekao je Miler.

Energetski sektor je ključan u našoj saradnji. Projekti na kojima zajedno radimo vredni su 1,5 milijardi evra. Povećali smo kapacitete i smanjili emisiju ugljen-dioksida. Imaćemo međuvladine pregovore za mesec dana o daljoj saradnji, istakao je on.

Predsednik Opštine Mali Zvonik Zoran Jevtić istakao je da se u slučaju izgradnje nove toplane vidi da opština ne bi mogla da funkcioniše sama, bez pomoći države.

Ovo je dokaz da Vlada vodi računa o malim opštinama, a Mali Zvornik spada u red devastiranih. Dobili smo i sedam miliona dinara od Ministarstva za projekat energetske sanacije i to je direktna korist za naše građane, naglasio je Jevtić.

Potpredsednica Vlade je takođe istakla da je cilj davanja podsticaja za ugradnju solarnih panela da se smanji potrošnja energije na nacionalnom nivou i da se ujedno čuva životna sredina.

Raspisali smo 3. septembra javni poziv za dodelu subvencija za solarne panele. Procedura je ista kao u slučaju zamene stolarije. Očekujem da početkom oktobra potpišemo ugovore sa lokalnim samoupravama, a koliko su oni opredelili novca u budžetu za ovu namenu, toliko će izdvojiti i Ministarstvo, objasnila je ona.

Posle toga, kako je dodala, opštine i gradovi će raspisati dva javna poziva – za kompanije koje će ugrađivati panele i za građane.

Prema njenim rečima, solarni panel od pet kilovata može da proizvede oko 430 kilovat-sati i isplati se za oko šest godina, a njegov rok trajanja je 25 godina.

Govorimo o uštedama od oko tri hiljade dinara na mesečnom nivou na prosečan mesečni račun od oko 3.500 dinara i prosečnu potrošnju od 400 kilovat-sati, dodala je ona.

Mihajlović je naglasila da je Ministarstvo novim zakonom i pratećim podzakonskim aktima pojednostavilo proceduru za ugradnju solarnih panela.