Energetika - Srbija

Usvojen Predlog strategije razvoja energetike Srbije do 2025.

Vlada Republike Srbije usvojila je na sednici održanoj u petak, 3. januara 2014. godine, Predlog strategije razvoja energetike Republike Srbije do 2025. godine, sa projekcijama do 2030. godine.

Nova strategija predviđa povećanje proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora, smanjenje emisije gasova i povećanje energetske efikasnosti.

Strategija određuje dugoročne ciljeve za razvoj proizvodnih kapaciteta zemlje koji su u funkciji sigurnosti snabdevanja i zaštite životne sredine, kao i razvoj prenosnog, transportnog i distributivnog sistema i tržišta električne energije i prirodnog gasa.

Ovaj dokument, kojim se utvrđuje energetska politika Srbije, razmatraće i Narodna skupština Republike Srbije.

Nastavak investicija u sektoru energetike

Ministar energetike, razvoja i zaštite životne sredine u Vladi Republike Srbije Zorana Mihajlović najavila je danas da će 2014. biti godina reformi u javnim preduzećima, nastavka investicija i primene evropske regulative u oblasti energetike.

Mihajlović je u intervjuu za agenciju Beta navela da će se početkom marta u skupštinskoj proceduri naći novi zakon o energetici, koji će biti usklađen sa evropskim direktivama i koji će omogućiti potpuno otvaranje tržišta struje i gasa. Primenom tog zakona i pratećih podzakonskih akata Srbija će najkasnije do juna početi da primenjuje i Treći energetski paket EU, ukazala je ministar.

U ovoj godini će, kako je istakla, biti nastavljene i investicije u sektoru energetike, a u prvom kvartalu biće napravljen dogovor o gradnji termoelektrane "Štavalj" kod Sjenice. To podrazumeva gradnju i rudnika i dalekovoda, pri čemu je reč o elektrani na mrki ugalj, koji je kvalitetniji od lignita koji koriste ostale termoelektrane u Srbiji.

Mihajlović je potvrdila i da postoji interesovanje investitora iz Kanade i SAD za gradnju reverzibilne hidroelektrane "Bistrica" na reci Lim, uz podsećanje na to da je reč o projektu vrednom više od 600 miliona evra. Srbija ima sporazum sa Kanadom koji je ratifikovan u Skupštini Srbije, ukazala je ona i dodala da se sada radi na studiji izvodljivosti, nakon čega će početi razgovori sa kompanijama koje će graditi elektranu.

Novina u odnosu na sve prethodne investicije u Srbiji biće to da više neće biti garancija i zaduživanja države, već će morati da se koriste drugačiji modeli finansiranja, pre svega javno-privatno partnerstvo i koncesije. To je, kako je ocenila, dobro i za Srbiju jer će i domaće kompanije morati više da se angažuju, dok će, sa druge strane, investitori ulagati u ono što je profitabilno i moraće da se drže rokova.

Mihajlović je naglasila i da će u 2014. godini biti nastavljena gradnja deonice gasovoda "Južni tok" kroz našu zemlju, i ponovila da je Srbija spremna da primeni dogovor koji postignu Ruska Federacija i EU. Ona je ukazala na to da se radi dopuna idejnog projekta i da je pokrenuto pitanje eksproprijacije, s obzirom na to da je od 11.000 pracela do sada rešeno samo tri odsto.

Ministar je istakla da je veoma značajno pitanje finansiranja "Južnog toka" jer će "Srbijagas" uzeti kredit od "Gasproma" i plaćati ga kroz tranzitne takse koje će Srbija dobijati od "Južnog toka".

Ona je podsetila na to da se paralelno radi i na projektu gasovoda Niš - Dimitrovgrad, tako da Srbija u narednih četiri do pet godina može da očekuje da dobije bar još jednu rutu za snabdevanje gasom. Pitanje finansiranja gasovoda Niš - Dimitrovgrad još se rešava, imajući u vidu to da je reč o kreditu koji je EBRD uz državne garancije dala "Srbijagasu" 2010. godine i koji nije u potpunosti iskorišćen.