Energetika - Srbija

Vrednost „Gastransa” povećana 3,5 puta

Vrednost imovine „Gastransa”, srpsko-ruske kompanije koja treba da gradi „Turski tok” preko Srbije, povećala se 3,5 puta, odnosno 253 odsto. Sa 6,44 milijarde dinara (oko 54,6 miliona evra) na 22,74 milijarde dinara (oko 192,9 miliona evra), pokazuje baza podataka Agencije za privredne registre, kaže za „Politiku” doc. dr Dejan Molnar, sa Katedre za ekonomsku politiku i razvoj, koji se bavi nacionalnom ekonomijom i ekonomikom energetike na Ekonomskom fakultetu u Beogradu.

Upitan da prokomentariše šta zapravo dokapitalizacija znači za kompaniju, Molnar ističe da je reč o dodatnom ulaganju kapitala u preduzeće, koji se obično koristi za povećanje ili poboljšanje kvaliteta osnovnih sredstava, kao što su zgrade i oprema (mašine), ali i za nabavku licenci i patenata. Reč je o načinu povećanja vrednosti kapitala, odnosno imovine preduzeća.

– Dokapitalizacija može, ali ne mora da doprinese promeni vlasničke strukture. To zavisi od toga ko i koliko sredstava ulaže. Ukoliko postojeći vlasnici ulažu dodatna sredstva proporcionalno svom postojećem učešću u vlasništvu, tada ne dolazi do promene strukture vlasništva. U konkretnom slučaju, švajcarsko privredno društvo (član „Gastrans”) uplaćuje sredstva na račun „Gastransa”. Reč je o povećanju vrednosti kompanije, budući da se povećava kapital društva – objašnjava on.

Naime, aktivu preduzeća moguće je povećati ulaganjem sredstava osnivača (kao što je ovaj slučaj) ili zaduživanjem, prodajom dela udela trećim licima i slično.

– Očito je da su „Gastransu” potrebna likvidna sredstva i zato je osnivač iz Švajcarske uplatio novac. Povećana je vrednost imovine „Gastransa”, ali se ne navodi koliko je koji osnivač švajcarske firme (ruska i srpska strana) učestvovao u navedenoj uplati. To naša Agencija za privredne registre ne registruje, već samo činjenicu da je osnivač povećao osnovni kapital „Gastransa” – objašnjava naš sagovornik.

Naime, Radio Slobodna Evropa je pre dva dana objavila da je prema podacima APR-a „Gastrans” dokapitalizovan sa 16,3 milijarde dinara (oko 137,7 miliona evra).

– Vest da je ova kompanija dokapitalizovana sa skoro 200 miliona evra potvrda je da će ovog projekta biti. Čim novac počinje da stiže, gradnja za koju smo svi bili pomalo skeptični će otpočeti – kaže dr Vojislav Vuletić, predsednik Udruženja za gas Srbije. Odluku o dokapitalizaciji je u ime kompanije „Gastrans” potpisao jedan od direktora – Dušan Bajatović, koji je ujedno i direktor „Srbijagasa”.

Reč je, kaže Vuletić, o bivšoj firmi koja je trebalo da gradi „Južni tok”, koja je i registrovana u Švajcarskoj. S obzirom na to da taj novac nije potrošen, jer je projekat zbog Bugara propao, biće iskorišćen sada. Bajatović je inače najavljivao dokapitalizaciju još lane, kada je to preduzeće i registrovano pod sadašnjim imenom. Tada je objasnio da promene vlasničke strukture i povećanja udela neće biti.

Izvor upućen u celu priču kaže da je tačno da se dokapitalizacija radi preko Švajcarske. Mnogo važnije od toga je, dodaje, da će se projekat realizovati. Trenutno se čeka građevinska dozvola, nakon čega posao kreće, s tim što, bar za sada, nema nagoveštaja da će se dan početka gradnje posebno obeležavati u Srbiji. Najviše zbog lošeg iskustva s propalim „Južnim tokom”, pa se planira da se sačeka kraj izgradnje.

S druge strane, Srećko Đukić, poznavalac međunarodnih gasnih prilika, ostaje i dalje skeptičan, jer, kako kaže, još nema zelenog svetla od Brisela i Vašingtona da aminuju ovaj projekat.

– Dokapitalizacija „Gastransa” i druge pripremne radnje još nisu izgradnja gasovoda. Srbija može graditi i izgraditi gasovod, ako za to ima para. Ali gas i gasovod su politička i strateška stvar, i to odavno. Zar „Južni”, pa „Turski”, i sada „Balkanski tok”, pa „Severni tok” 1 i 2 ili „Južni gasni koridor” o tome rečito ne govore. Zato bez razgovora i dogovora, makar sa Briselom, od gasa i gasovoda nema ništa – kategoričan je on.

– Osim toga, srpska strana radi mimo trećeg energetskog paketa i pravila EU – kaže on i dodaje da bi lično voleo da vidi odluku bugarske vlade da su ovog puta odlučno protiv pritisaka Vašingtona i Brisela da na svoju ruku gradi gasovod. Međutim, cena za takvu odluku bila bi vrlo visoka za bugarsku vladu i zemlju.

Posao dobili Italijani i Saudijci

Druga vest koja Srbiju možda približava „Turskom toku” mogla bi da bude i potvrda „Bulgartransa”, koji kroz Bugarsku treba da realizuje ovaj projekat. Naime oni su pre dva dana proglasili pobednika na tenderu za proširenje bugarskog sistema za prenos gasa. Posao su dobili konzorcijum italijanske i saudijske firme, što omogućava početak gradnje „Turskog toka” preko Bugarske.