Zgrade u Srbiji troše duplo više energije nego u EU

Bez autora

Nov 18 2014

Prosečna potrošnja finalne energije u Srbiji je 150 kilovat sati po metru kvadratnom godišnje, što je duplo više od evropskog proseka, ocenio je Centralnoevropski forum za razvoj. Na skupu CEDEF-a o daljinskom grejanju i energetskoj efikasnosti u zgradarstvu rečeno je da zgrade u proseku troše 30 do 40 odsto globalne energije. U Srbiji domaćinstva koriste oko 56 odsto ukupne potrošnje električne energije i oko 65 odsto te potrošnje se koristi za zagrevanje stambenog prostora. Na skupu je rečeno da je prema pravilniku o energetskoj efikasnosti Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, mera koja treba da podstakne energetsku efikasnost - naplata prema izmerenoj potrošnji. Zbog toga je, kako je ocenjeno, potrebno razviti svest građana, da kao vlasnici objekata na odgovoran način ulažu u energetsku efikasnost zgrada kroz razne vrste izolacija.

Prosečna potrošnja finalne energije u Srbiji je 150 kilovat sati po metru kvadratnom godišnje, što je duplo više od evropskog proseka, ocenio je Centralnoevropski forum za razvoj.

Na skupu CEDEF-a o daljinskom grejanju i energetskoj efikasnosti u zgradarstvu rečeno je da zgrade u proseku troše 30 do 40 odsto globalne energije, prenosi Beta.

U Srbiji domaćinstva koriste oko 56 odsto ukupne potrošnje električne energije i oko 65 odsto te potrošnje se koristi za zagrevanje stambenog prostora.

Na skupu je rečeno da je prema pravilniku o energetskoj efikasnosti Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, mera koja treba da podstakne energetsku efikasnost - naplata prema izmerenoj potrošnji.

Zbog toga je, kako je ocenjeno, potrebno razviti svest građana, da kao vlasnici objekata na odgovoran način ulažu u energetsku efikasnost zgrada kroz razne vrste izolacija.

Državni sekretar u Ministarstvu rudarstva i energetike Srbije Zoran Predić rekao je da postoji međuzavisnost energetske efikasnosti sa sistemom daljinskog grejanja.

"Ulaganja ne mogu pasti kao teret samo na jednog subjekta, na teret toplana, kada govorimo o daljinskom grejanju, već i na vlasnike objekata, koji pored svojih prava imaju i svoje obaveze", rekao je Predić.

Prema Predićevim podacima sistem daljinskog grejanja u Srbiji postoji u 55 gradova i opština u Srbiji, a 59 privrednih subjekata se bavi distribucijom i snabdevanjem.

Naplata po utrošku obavlja se u sedam gradova, delimično u 22 grada i po metru kvadratnom u 27 gradova.

Predić je istakao da kada se priča o naplati po utrošku često se može čuti da je takav vid naplate neisplativ, ističući da su u Srbiji cene grejanja "nerealno niske" i da daljinsko grejanje može biti održivo samo ukoliko ima održivu cenu.

Sekretar gradskog Sekreterijata za energetiku Marko Stojanović naveo je da Beograd snabdeva grejanjem 17 miliona metara kvadratnih i da bi prelazak na naplatu po utrošku morao ići postepeno.

Prema njegovim rečima, oko 320.000 stambenih jedinica u Beogradu nalazi se u sistemu daljinskog grejanja, od čega 60 ne ispunjava uslove za takav vid grejanja.

Stojanović je najavio da grad Beograd planira da do polovine sledeće godine formira svoj Fond o energetskoj efikasnosti.