Finansije i Osiguranje - Srbija

U oktobru dividende malim akcionarima Komercijalne banke

Deo tog aranžmana je i isplata dividendi iz ranijih godina akcionarima. Dominantni deoničar je država, koja je slovenačkoj NLB banci u vlasništvu američkog investicionog fonda prodala 83,23 odsto svojih akcija i po tom osnovu joj pripadaju neisplaćene dividende.

Država međutim nije jedini akcionar. Ima i onih malih u preostalih gotovo 17 odsto akcija – kastodi računa, preduzeća, fizičkih lica kojima takođe pripadaju te dividende. Upravo ove male akcionare interesuje kada će početi ta isplata. To je jedini način da vide korist od svog akcionarstva. Na prodaju akcija novom vlasniku za sada ne mogu da računaju, jer se, prema kupoprodajnom ugovoru, NLB banka na to nije obavezala.

U Narodnoj banci Srbije kažu da još nisu primili zahtev Komercijalne banke za odobrenje isplate dividende akcionarima. Prema propisima, centralna banka za tako nešto mora da da saglasnost.

U Ministarstvu finansija kažu da je ugovorom predviđeno da se isplata dividendi izvrši pre zatvaranja transakcije, koje se okvirno očekuje u oktobru ove godine. Akcije Srbije u Komercijalnoj banci su prodate za 387,02 miliona evra, a dodatno, država će prihodovati od kamate po stopi od dva odsto godišnje koju će NLB imati obavezu da isplati Republici Srbiji za period od 1. januara 2020. do datuma završetka transakcije. Ukupan iznos dividendi koje treba da budu isplaćene akcionarima Komercijalne banke, a odnose se na period pre privatizacije (2014, 2017. i 2018. godina) i 2019. godinu, 12,2 milijarde dinara ili 104 miliona evra. Pojašnjavaju u Ministarstvu finansija. Od tog iznosa Republika Srbija treba da dobije oko sedam milijardi dinara ili oko 60 miliona evra, od čega se 3,7 milijardi dinara odnosi na ugovornu obavezu da se 50 odsto dobiti za 2019. raspodeli kroz dividendu.

Iako ovo na prvi pogled izgleda nelogično, jer proizlazi da će sadašnjih 17 odsto malih akcionara dobiti više od 40 odsto dobiti, to nije tako. Valja se prisetiti da se u međuvremenu vlasnička struktura promenila. Do prošle godine deoničari su bili i Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) i dva fonda, švedski i nemački „Deg” i „Sved”. Prošle godine država ih je isplatila prema ceni na koju se ranije obavezala, nezavisno od postignute kupoprodajne, i tako stekla većinski udeo. Njima međutim pripadaju dividende za 2014, 2017. i 2018, kada su bili akcionari.

„Pored isplate dividendi, a prema obavezi iz kupoprodajnog ugovora, biće isplaćeno i preko 1,3 milijarde dinara zaostalih obaveza prema zaposlenima koje se odnose na godine pre privatizacije, kao i učešće zaposlenih u dobiti za 2019. u iznosu od oko 900 miliona dinara“, kažu u ministarstvu finansija.

Sada kada je „Komercijalna” prodata, čini se da se malim akcionarima nije isplatila kupovina akcija banke na berzi,. nameće se pitanje koliko se malim akcionarima isplatila. Podsećanja radi, banka je najviše vredela pre krize 2008. godine, oko dve milijarde evra.

Nenad Gujaničić iz brokerske kuće „Momentum” podseća da su se akcije Komercijalne banke početkom 2019, kada je ponovo pokrenut postupak privatizacije, bile neznatno iznad 2.000 dinara, da bi tokom iste godine stizale nadomak 3.500 dinara. Krajem februara ove godine, banka je privatizovana po ceni od 3.250 dinara, ali bez obaveze većinskog vlasnika da istu cenu ponudi i manjinskim akcionarima. Zato je vrednost akcija veoma brzo krenula nadole, čemu su doprineli pandemija i generalni pad akcija bankarskog sektora. Trenutno se akcije Komercijalne nalaze oko nivoa od 2.150 dinara, na kom su i bile u momentu pokretanja privatizacije.

„Može se zaključiti da manjinski akcionari nisu mnogo profitirali na akcijama Komercijalne banke. Oni koji su akcije kupovali u godinama neposredno nakon što se pojavila na berzi (2006–2007) plaćali su sedam, osam puta veću cenu od trenutne, pa su retki dobitnici oni investitori koji su akcije kupovali tokom krize domaćeg bankarskog sektora 2012. godine, kada je cena akcija bila oko 1.000 dinara”, kaže ovaj broker.

Glavni razlozi za veliki pad vrednosti akcija Komercijalne banke u godinama za nama jesu loše upravljanje bankom, što je rezultiralo i velikim gubicima 2015. i 2016, ali i generalno skromnija vrednovanja banaka nakon svetske ekonomske krize uzrokovana rastom loših kredita i ambijentom ekstremno niskih kamata, ističe Gujaničić

Mnogo dozvola do zatvaranja transakcije

Proces zatvaranja prodaje naše najveće domaće državne banke traje mesecima zato što je potrebno mnogo saglasnosti različitih institucija Srbije, Slovenije, Evropske unije, među kojima su najznačajnija odobrenja saglasnosti regulatornih tela za zaštitu konkurencije i centralnih banaka.

„Kada je u pitanju zaštita konkurencije, od neophodnih pet odobrenja do ovog momenta je dobijeno četiri, a peto se očekuje u narednih mesec dana. Potrebno je dobiti i četiri odobrenja centralnih banaka, a procedure za njih su u toku. S obzirom na to da su one znatno složenije i da duže traju, očekuje se da budu uspešno okončane početkom poslednjeg kvartala ove godine”, kažu u resornom ministarstvu.