Finansije i Osiguranje - Srbija

Veće provizije i cene usluga – pojas za spasavanje banaka

Ništa neobično, banke žive od provizija i usluga, a kako su im prošle godine, usled dva moratorijuma od po pet meseci, pali prihodi, jer im dužnici ništa nisu plaćali, pojedine su pojas za preživljavanje videle u povećanju pomenutih naknada. Pogotovo u situaciji kada su kamate za naše prilike na istorijskom minimumu.

Kome se ne sviđa banka neka je promeni. Samo, u praksi je to malo teže izvesti. Ne zbog procedura, već zato što klijenti bankama u proseku duguju oko hiljadu evra. Tu su krediti, kartice, dozvoljeni minusi, a za napuštanje banke i izmirenja dugova dužnicima treba baš ono za šta su i prekoračili prag banke. Novac. Zato mnogi ne zatvaraju račune, već samo otvaraju nove u potrazi za povoljnijom ponudom. Otuda kod nas ima više otvorenih tekućih računa nego što ima stanovnika.

Dozvolu za pružanje platnih usluga imaju 24 banke, 13 platnih institucija i četiri institucije elektronskog novca. Iz Narodne banke Srbije (NBS) navode da korisnici platnih usluga mogu da izaberu one za koje ocene da će na najekonomičniji i najefikasniji način moći da im pruže usluge. Zakonom o platnim uslugama predviđeno je da pružalac ima pravo da korisniku naplati naknadu za pruženu uslugu. Kao što je to slučaj i u ostalim državama s tržišnom ekonomijom, visina naknada koju pružalac naplaćuje zavisi od njegove poslovne politike kojom on nastoji da bude što konkurentniji na tržištu.

„Svaka banka je samostalna u odluci o ceni svojih usluga, ali s obzirom na to da u Srbiji trenutno posluje 24 banke, svakoj od njih je u interesu da ima konkurentnu ponudu. Banke su u predugovornoj fazi dužne da korisniku daju informacije i odgovarajuća objašnjenja o uslovima koji se odnose na ugovor o depozitu, kreditu, ugovor o dozvoljenom prekoračenju računa, o izdavanju i korišćenju kreditne kartice za koje je pokazao interesovanje, na način koji će klijentu omogućiti da uporedi ponude različitih davalaca iste usluge i proceni da li ti uslovi odgovaraju njegovim potrebama i finansijskoj situaciji, ali koji korisnika nijednog trenutka neće dovesti u zabludu”, kažu u NBS.

Naglašavaju da banke nisu u obavezi da unapred dostavljaju NBS predlog izmene visine provizije za usluge koje pružaju, ali su u skladu sa Zakonom o platnim uslugama dužne da o promenama naknada informišu svoje korisnike. Kako je visina provizije za usluge koje banka pruža obavezni element okvirnog ugovora o platnim uslugama, u slučaju korisnika fizičkih lica, banka je dužna da o njihovoj promeni informiše klijenta pisanim putem, i to dostavljanjem predloga izmena najmanje dva meseca pre predloženog datuma početka njihove primene. Ako je tako ugovoreno okvirnim ugovorom između korisnika i banke, može se utvrditi da će se smatrati da se korisnik platnih usluga saglasio s dostavljenim predlogom izmena ako pre dana početka njihove primene nije obavestio banku da se s tim predlogom nije saglasio.

Dakle, klijent nije dužan da prihvati predložene izmene (konkretno povećanje naknada za platne usluge) i može da raskine ugovor s bankom.

Takođe, centralna banka je propisala i standardizovan obrazac izveštaja o naplaćenim provizijama za usluge povezane s platnim računom, koji sadrži sve naknade koje je pružalac naplatio korisniku u toku kalendarske godine za obavljene usluge u okviru određenog platnog računa, odnosno paketa platnog računa. Pružalac platnih usluga dužan je da navedeni izveštaj dostavi potrošaču najmanje jednom godišnje, i to najkasnije 1. marta tekuće godine za prethodnu kalendarsku godinu, a preduzetniku, odnosno pravnom licu na njegov zahtev. Pored podataka o naplaćenim naknadama, ovaj izveštaj sadrži i informaciju o primenjenim kamatnim stopama i ukupnom iznosu zajma ako je pružalac platnih usluga naplaćivao kamatu u izveštajnom periodu za pojedine usluge povezane s platnim računom. Time je korisniku pružena mogućnost da uporedi dobijene podatke.