Brainstorming: Kreativno rešavanje problema ili gubljenje vremena?

Poslovno Jutro
May 19 2020

Ukoliko vam se čini da vam polako ponestaje kreativnih rešenja za poslovne probleme koji se nalaze ispred vas, brainstorming tehnikom stvari možete preokrenuti u svoju korist.

Brainstorming prevodimo kao „oluju ideja“, te zahvaljujući njemu, tim veoma brzo može doći do kretivnih rešenja za tekuće probleme.

Aleks Ozborn je još davne 1939. godine osmislio ovu tehniku, nakon velikog nezadovoljstva povodom manjka kreativnih ideja zaposlenih u njegovoj marketinškoj agenciji. Naime, on je postepeno razrađivao svoje zamisli na grupnim sastancima, kada je i zaključio da su brojnost i kvalitet produkovanih ideja tokom ovih sastanaka dosta veći nego u slučajevima pojedinačne produkcije.

Prema Ozbornovoj definiciji, “moždana oluja” je metod kojim članovi tima pokušavaju da pronađu rešenje za određeni problem, tako što sastavljaju listu spontano nastalih ideja. U celokupnom procesu svaka ideja je dobrodošla, bez obzira na to koliko ona besmisleno deluje u datom trenutku. Za vreme trajanja brainstorminga, cilj je prikupiti što više ideja za što kraći vremenski period. Što su ideje šire i neobičnije, a sastanak brži i dinamičniji, brainstorming se smatra uspešnijim.

Poenta održavanja ovakvih sastanaka je u tome da se članovi tima izbace iz svog dosadašnjeg okvira razmišljanja. Ovakav pristup u rešavanju problema može da generiše najrazličitija rešenja do kojih se verovatno ne bi došlo konvencionalnim metodama. Uspeh ove tehnike zasniva se na tome da pojedinci u grupi sa različitim znanjima, iskustvima i stavovima drugačije pristupaju problemima pa iznose i najrazličitija rešenja. Osim toga, svaka ideja se hrani drugom, te se na ovaj način one nadovezuju i jedna drugu nadgrađuju , što često rezultira neobičnim preokretima.

Proces braintrominga otpočinje postavljanjem jednog konkretnog pitanja, koje može biti direktno povezano sa problemom ili  posredno upućivati na njega, ali je važno da bude tako konstruisano da može podstaći učesnike na brze odgovore. Nakon toga, članovi tima se trude da pruže što više različitih odgovora, bez ikakve cenzure i vrednovanja.

Pri iznošenju ideja, one se ne objašnjavaju, već se samo beleže, a takođe u ovoj fazi izostaje svaka kritika, neodobravanje ili sukob mišljenja. Tek onda kada se sve iznete ideje pribeleže, može se preći na drugu fazu koja podrazumeva selekciju iznetih predloga, njihovu analizu i vrednovanje. U ovoj fazi je dozvoljeno obrazlaganje ideja, upućivanje kritika i sugestija, te se na ovaj način se može jasno iskristalizovati najbolji predlog.

Međutim, iako je ova tehnika pokazala brojne pozitivne rezultate u praksi, ipak nailazi i na mnoštvo kritika.

Najčešće zamerke koje se odnose na brainstorming jeste izostanak kritičkog razmišljanja, zbog čega dolazi do visokog kvantiteta ideja, ali i izostanka kvaliteta. Takođe, mnogi smatraju da ova tehnika stvara grupno mišljenje, pa pojedincima postaje sve teže da odbrane ideje koje se dosta razlikuju od onih ideja oko kojih se slaže većina grupe.

Osim toga, kritičari brainstorminga ističu da čitav ovaj postupak može delovati kontraproduktivno na one pojedince koji u startu primete da većina iznetih ideja ne može da zaživi, ali su prinuđeni da ih saslušaju do kraja, te da se suzdržavaju od kritike, čime se guši njihova kreativnost. Baš zbog ovoga, mnogi od njih brainstorming doživljavaju kao gubljenje vremena.

Još jedna zamerka upućena brainstorming-u, odnosi na organizaciju samog sastanka na kom se razmenjuju ideje. Naime, ukoliko je on koncipiran tako da svaki član tima mora da sačeka svoj red kako bi izneo ideju, proces se usporava, a pojedinci prekidaju svoj misaoni tok kako ne bi zaboravili svoju ideju do trenutka izlaganja, što negativno utiče na njihovu kreativnost i koncentraciju.

Ipak, kada se uzmu u obzir sve prednosti i mane brainstorminga, može se zaključiti da i pored iznetih kritika, ova metoda zapravo može da iznedri jako kreativna rešenja. Čak i da krajnje rešenje i nije najkreativnije, ono se kasnije može nadgraditi. Takođe, grupa koja učestvuje u brainstormingu će konačnu ideju doživeti kao proizvod koji su sami kreirali, a ne kao nametnuto rešenje. Na kraju, brainstorming čini da se pored razmene dobrih ideja vrši i razmena pozitivne energiju u timu, što svakako doprinosi boljoj atmosferi među zaposlenima.

Ocenite tekst
Komentari
Prikaži više 
 Prikaži manje
Ostavite komentar

Prijavite se na Vaš nalog


Zaboravili ste lozinku?

Nov korisnik