Industrija - Srbija

70 godina modne kuće Dior

Ova godina je u znaku jubileja modne kuće Dior, budući da proslavlja tačno 70 godina od svog nastanka. Takođe, 23. oktobra  je navršeno tačno 60 godina od smrti jednog od najpoznatijih svetskih kreatora i osnivača pomenute kuće, Kristijana Diora, čije su kreacije vratile ženstvenost na velika vrata, nakon višegodišnje dominacije ravnih krojeva u posleratnom modnom svetu.

Koliko je rad ovog kreatora zapravo uticao na modnu industriju za mnoge predstavlja nepoznanicu. Naime, Dior je pedesetih godina prošlog veka pokrenuo svojevrsnu revoluciju u ženskom odevanju i uspeo da oživi francusku modnu industriju nakon Drugog svetskog rata, vrativši Parizu titulu svetske prestonice mode i stila. Iako je rođen u imućnoj porodici trgovaca đubrivom, njegov put do uspeha nije tako lak.

Po želji roditelja, Kristijan Dior je 1920. godine upisao prestižnu školu političkih nauka u Parizu, gde je studirao međunarodne odnose i diplomatiju. Međutim, srce ga je oduvek vodilo ka drugoj strani – umetnosti, dizajnu i estetici. Zbog toga mu je po završetku studija, otac dao dovoljno novca za otvaranje male umetničke galerije, pod uslovom da u njenom nazivu ne koristi porodično ime. Galerija postala omiljeno svratište avangardnih umetnika poput Pabla Pikasa, Žorža Braka i Žana Koktoa.

Samo nekoliko godina od otvaranja galerija, porodica Dior se suočava sa finansijskim krahom, te je samim tim i galerija zatvorena. Upravo ovaj događaj je kreatora usmerio ka pronalaženju novog posla pa je narednih desetak godina radio sa mnogobrojnim francuskim dizajnerima. Tek 1946. godine Dior dolazi na ideju kreiranja sopstvene kolekcije, koja će kasnije proslaviti njegovo ime širom sveta.

Kako za lansiranje sopstvene modne linije nije imao dovoljno finansijskih sredstava, kreator je pomoć potražio od tekstilnog magnata Marsela Bosaka, u javnosti prepoznatljivog pod nadimkom „kralj pamuka“. Kada je čuo Diorovu ideju o pokretanju potpuno drugačije modne linije koja će oživeti kompletnu modnu industriju, Bosak mu je odobrio impozantni budžet od čak 60 miliona franaka, što je za posleratni period štednje i racionalizacije bila izuzetno visoka cifra. Da se investicija isplatila dovoljno govori podatak da se samo 12 godina od osnivanja modne kuće Dior, poslovanje proširilo na čak 15 zemalja, sa preko 2.000 zaposlenih radnika.

Diorova prva kolekcija lansirana je 12. februara 1947. godine pod nazivom „Corrolle“, ali je ostala upamćena pod nazivom „New Look“ koji joj je dodelila tadašnja glavna urednica prestižnog modnog magazina Harper’s Bazaar. I zaista se radilo o potpuno novom izgledu ženskih odevnih komada, budući da je Dior potencirao na ženstvenosti, romantici i vedrim bojama.

Diorova kolekcija je predstavljala revoluciju u damskom odevanju, s obzirom da su dotadašnje kreacije strogih ravnih krojeva, zamenjene odećom uzanih ramena, suženih pojaseva, sa naglašenim grudima i širokim punim suknjama od četiri metra tkanine. Upravo te volumizirane i bogate suknje niskog struka bile su predmet kritika, jer je uprkos minimalističkom stilu za njihovu izradu bilo neophodno čak duplo više tkanine. No, bez obzira na osude tadašnjih modnih znalaca, javnost je odlično odreagovala na Diorovu revolucionarnu kolekciju koja prati liniju tela i u prvi plan ističe žensku lepotu i eleganciju.

Diorova „cvetna žena“, kako je nazivao sopstveni novi stil, savršeno je opisivao sposobnu ženu, bržnu domaćicu koja gradi srećni dom za svog muža i decu u posleratnoj Francuskoj.

Nakon uspešne revije, modna kuća Dior bila je preplavljena porudžbinama. Mnoge poznate ličnosti su se odevale kod ovog kreatora, uključujući i Ritu Hejvort koja je odabrala jednu večernju haljinu za premijeru svog novog filma Đilda. Tokom pedesetih godina Dior je bila najuposlenija modna kuća u Parizu, a Kristijan je sve do svoje smrti 1957. godine predstavljao jednog od najuglednijih svetskih kreatora čiji su rad obožavale i članice kraljevskih porodica.

Marka Kristijan Dior je vremenom postala sinonim za klasičnu eleganciju, a prestiž koji je dostigla je privlačio najtalentovanije dizajnere i asistente. Jedan od njih je i Iv Sen Loran koji se Dioru pridružio 1955. godine. Nakon Diorove smrti upravo ovaj talentovani mladi dizajner je modnu kuću spasio od propasti i održao je sve do današnjih dana.

Diorova hrabra kolekcija iz 1947. godine osim što je donela revoluciju u modnoj industriji, predstavlja i izvor večite inspiracije kreatorima novog doba. Dior modnom svetu nije podario samo novi trend, već novi stil. To je najbolje razumeo i njegov nekadašnji asistent, Iv Sen Loran, koji je još davno izjavio da je moda prolazna, a stil večan. Možda je upravo to razlog zbog kojeg njegove modele iz 1950-ih godina mnoge glumice i dan danas ponosno šetaju na crvenom tepihu.