Industrija - Srbija

Domaći geolozi traže naftu u regionu

Domaći geolozi narednih godina tražiće naftu i gas u Bosni i Hercegovini, Mađarskoj, Rumuniji, ali i Srbiji. Poslove u regionu omogući će im investicije Naftne industrije Srbije, koja do 2020. godine planira da u istraživanje nafte i gasa uloži 150 miliona evra.

Ove godine slavi se 120 godina od osnivanja Srpskog geološkog društva, čiji predsednik Nenad Banjac kaže za “24 sata” da je u vreme formiranja ove organizacije sličnih društava u svetu bilo samo desetak.

- To govori da imamo dugu tradiciju, koja sada nije presudna, ali mi se borimo. Trudimo se da ostanemo u koraku sa ostalima, uvodimo napredne tehnologije, a Rudarsko-geološki fakultet u Beogradu radi u skladu sa Bolonjskom deklaracijom - navodi Banjac.

On smatra da je za domaće stručnjake dobro što sve više stranih rudarskih kompanija posluje u Srbiji jer to povećava šanse da se zaposle.

- Stranci angažuju naše stručnjake za rad u Srbiji i inostranstvu jer znaju posao, ali i zato što su jeftini, odnosno mogu da ih plate manje - navodi Banjac.

Još jedno priznanje domaćim geolozima je organizacija 17. kongresa Asocijacije geoloških društava Evrope u Beogradu, pod nazivom “Geologija i digitalno doba”. Skup je nedavno završen, a učestvovalo je oko pedesetak stranih i oko stotinu domaćih stručnjaka. Došli su gosti iz Nemačke, Rusije, Italije, Albanije, Mađarske, Rumunije, Hrvatske, Češke, Slovenije, a ukupno će biti predstavljeno stotinak radova.

Najviše se pričalo o novim tehnologijama u geološkim istraživanjima. Porast kvanitativnih metoda u geologiji, kao i širina informacija uopšte, povećali su upotrebu računara u geološkim naukama. Ovo je, kako se čulo na kongresu, bilo od velike važnosti u rešavanju različitih naučnih problema polazeći od preuzimanja i obrade podataka, 3D modelovanja i vizualizacije, raznih vidova simulacija pa sve do predstavljanja rezultata. Ipak, povećana upotreba računara, istakli su učesnici skupa, praćena je neizbežnim problemima, kao što su nekompatibilne informacije, različiti sistemi hardvera i softvera, drugačiji segmenti spektra geoloških informacija.

Ivan Delić, rukovodilac Službe za geološka istraživanja Naučnotehničkog centra NIS-a, kaže da je na kongresu predložena izrada regionalne studije Panonskog basena.

- Ovaj basen je naša glavna meta. Predložili smo saradnju svim kompanijama koje posluju u Panonskom basenu, kako bi brže i lakše otkrivali naftu i gas, ali i pojeftinili istraživanja - objasnio je Delić.

Na pitanje da li domaći stručnjaci imaju dovoljno znanja, on kaže da to potvrđuju poslovi koje će raditi u Republici Srpskoj, drugim državama regiona, ali i što analiziraju nalaze iz Sibira.

- Nedavno smo uspešno završili obradu rezultata sa jednog nalazišta “Gasprom njefta” u Sibiru i predlog istražnih bušotina. Naši partneri u rusiji bili su zadovoljni - objašnjava Delić.

Naučnotehnički centar NIS-a trenutno u Srbiji istražuje naftu kod Turije, u okolini Srbobrana, u srednjem i severnom Banatu, a geološka istraživanja obavlja u severnoj Bačkoj, Sremu i u centralnoj Srbiji. Delić je naveo da se uskoro očekuju rezultati iz mesta Majdan u Vojvodini, gde je urađena bušotina na 3.500 metara, specifična jer je temperatura zemljine kore 180 stepeni Celzijusa. Na Jelici će prva bušotina, dubine oko 2.000 metara, biti urađena krajem ove godine, a na proleće će se znati preliminarni rezultati. Delić ističe da se očekuje nalaženje nafte i gasa u ovim bušotinama, ali je pitanje da li će količine biti dovoljne za komercijalnu eksploataciju.

Domaći geolozi u Srbiji trenutno rade i reinterpretaciju postojećih nalaza, ali i izrađuju nove. U Republici Srpskoj se, prema rečima Delića, obavljaju slični poslovi, a prve istražne bušotine trebalo bi da budu urađene krajem sledeće godine.