Industrija - Srbija

Izumeli "čarobnu pilulu", sada i vakcinu protiv korone: Ko je kompanija na koju je Tramp kivan?

Američki predsednik optužio je Fajzer za namerno otezanje sa objavom kako bi on izgubio na izborima. Tramp je naime tokom kampanje obećavao izlazak učinkovite vakcine pre izbornog dana, ali srećna vest stigla je prekasno za njega.

Je li Fajzer planski "minirao" Trampa? Ako je zaključiti prema više od 170 godina dugoj istoriji ove kompanije, bogatoj kontroverzama, nikog ne bi iznenadilo to da je odgovor potvrdan.

Vakcinu protiv koronavirusa, radnog naziva BNT162, prva je razvila kompanija BionTek (BioNTech) sa sedištem u nemačkom Majncu, još sredinom januara. U partnerstvo sa Fajzerom ušla je u proleće, s time da se američka kompanija obavezala na podmirivanje svih troškova daljeg razvoja.

Kad vakcina bude odobrena, Fajzer i Biontek zajednički će ga komercijalizovati, osim na tržištu Kine, za koje Nemci imaju ugovor sa kineskom farmaceutskom kompanijom Fosun farma.

Ako sve bude prema planu, Fajzer i njegov američki partner ući će u istoriju kao prvi proizvođači vakcine koja je suzbila najgoru pandemiju u više od jednog veka.

Najpoznatiji i jedan od najunosnijih proizvoda Fajzera dosad je bila "mala plava tableta", čudotvoran lek za mušku erektilnu disfunkciju - Vijagra. Kao i većina ostalih velikih otkrića, do nje se došlo slučajno.

Hemičari u Fajzerovim laboratorijama pokušali su da sintetizuju lek za lečenje visokog krvnog pritiska i angine pektoris. Međutim prva sprovedena klinička ispitivanja pokazala su da lek ima veoma mali uticaj na anginu, ali da bi mogao indukovati erekciju.

Tako je Fajzer odlučio da izbaci na tržište lek za erektilnu disfunkciju umesto za anginu pektoris. Patentiran je 1996., a odobren 27. marta 1998.

U vreme odobrenja Vijagra je imala najbrži početni rast prodaje nakon lansiranja bilo kojeg proizvoda na recept, dosegavši 2008. prodaju od gotovo dve milijarde dolara. Do danas je Vijagru koristilo 66 miliona muškaraca širom sveta, a godišnje se proda 40 tona.

Prošle godine Fajzer je imao gotovo 52 milijarde dolara prihoda i 16,3 milijarde dolara zarade. Najprodavaniji proizvod mu je lek protiv bolova Lirika (Lyrica), pa čini gotovo 10 odsto godišnjeg prihoda, piše T portal.

Širom sveta Fajzer zapošljava više od 88 hiljada ljudi. U Hrvatskoj je američki div vlasnik biotehnološkog pogona u Savskom Marofu, jednoj od lokacija na kojima bi trebalo da se proizvodi vakcina protiv koronavirusa. Barem je tako bilo potvrđeno u septembru ove godine iz Fajzera za nedeljnik Lider.

Najveći udeo u vlasništvu američke kompaije drže investicioni fondovi (oko 39 odsto), dok je ostatak (33 odsto) u rukama institucionalnih ulagača - banaka, penzionih fondova i dr.

U upravljačkim strukturama Fajzera već 80 godina nema nikoga iz porodice po kojoj je kompanija dobila ime. Poslednji je bio Emil Fajzer, a vodio je kompaniju od 1906. do 1941. godine.

Njegov otac Čarls (pravo ime mu je bilo Karl) krenuo je u biznis sa lekovima 1849. godine sa rođakom Čarlsom F. Erhartom. Obojica su bila poreklom iz nemačkog grada Ludvigsburga.

Kompaniju Čarls Fajzer end kompani osnovali su u Njujorku, a prvo što su proizveli bio je jestivi oblik santonina, antiparazitika koji se koristio protiv crevnih glista. Fajzer, koji je bio hemičar, i Erhart, koji je bio poslastičar, napravili su šećerni štapić tako što su pomešali santonin sa masom ukusa karamele od badema. Novi santonin bio je hit i kompanija je odmah počela uspešno da posluje.

Tokom Američkog građanskog rata povećala se potražnja za lekovima protiv bolova, konzervansima i dezinfekcijskim sredstvima, pa se Fajzer usmerio na to tržište.

Krajem 19. veka kompanija je postala vodeći proizvođač limunske kiseline u SAD. Kada su nova pića poput Koka-kole i Pepsi-kole postala popularna, povećala se tražnja za limunskom kiselinom. Ona je postala Fajzerov glavni izvor prihoda narednih decenija.

Za vreme Drugog svetskog rata kompanija postaje vodeći svetski proizvođač penicilina. To Fajzeru daje dodatni zalet te od 50-ih godina prošlog stoleća kreće u ekspanziju širom sveta.

Prvi proizvod koji im je od prodaje donosio milijardu dolara godišnje bio je protivupalni lek na recept Feldin (Feldene), lansiran 1980. A narednih godina rast kompanije podupiru otkrića i prodaja antidepresiva Zolofta, Zitromaksa, odnosno antibiotika koji je razvila Pliva i Evropi ga prodavala pod imenom Sumamed, zatim leka za lečenje visokog krvnog pritiska Norvaska, Vijagre i dr.

Od početka 2000-ih Fajzer svoj rast uglavnom temelji na akvizicijama, što ga je učinilo jednom od najvećih farmaceutskih kompanija na svetu.

Tako je 2000. kupio Vorner-Lambert za čak 111,8 milijardi dolara. Tri godine kasnije preuzeo je farmaceutsku kompaniju Farmacija (Pharmacia) za 60 milijardi dolara, a manjeg konkurenta Vajeta (Wyeth) strpao je u džep 2009. za 68 milijardi dolara. Fajzer je 2016. pokušao da preuzme britanskog rivala Allergana, proizvođača botoksa, za približno 160 milijardi dolara, ali je to zaustavila vlada Baraka Obame jer bi to značilo seljenje sedišta kompanije u Irsku i izbegavanje visokih američkih poreza.
Ubrzano širenje Fajzera pratile su mnogobrojne kontroverze. Ovo su samo neke.

Kompanija je 1979. kupila kompaniju Šajli (Shiley), proizvođača umetnih srčanih zalizaka. Zbog njihove neispravnosti umrlo je oko 500 ljudi u Americi, za šta je 1994. bila kažnjena sa 200 miliona američkih dolara.

Nigerijska vlada je 2007. godine podigla tužbu protiv Fajzera, optuživši ga da je 200 nigerijske dece koristio kao pokusne kuniće pri testiranju eksperimentalnog antibiotika Trovan. Fajzer je optužen za smrt jedanaestoro dece te za teška oštećenja kod preživelih mališana. Stoga je nigerijska vlada tražila odštetu od sedam milijardi u ime porodica preminule ili dece koje su pretrpela oštećenja.

Kompanija je 2009. u SAD morala da plati tada rekordne 2,3 milijarde dolara odštete zbog lažnog promovisanja, podmićivanja i prikrivanja nuspojava lekova.

Fajzer je priznao krivicu za pogrešno etiketiranje analgetika Bekstra sa "namerom prevare ili obmane" jer je reklamirao lek za lečenje akutnog bola u dozama koje je američka Agencija za hranu i lekove (FDA) ranije ocenila opasno visokima.

Pre osam godina Fajzer se nagodio za plaćanje kazne u visini od 60 miliona dolara zbog optužbi za podmićivanje lekara od 1997. do 2001. u Hrvatskoj, Bugarskoj, Kini, Češkoj, Kazahstanu, Rusiji i Srbiji, a sve kako bi propisivali njihove lekove.

U SAD je Fajzer na glasu kao jedan od najvećih lobista na političkoj sceni. Na primer, 2010. su potrošili 25 miliona dolara na lobiranje dok je u jeku bila rasprava o reformi zdravstvenog sistema.

A da se nije dobro zameriti Fajzeru, osetio je Novi Zeland. Preko Vikiliksa isplivala je za kompaniju neugodna priča kako su početkom 90-ih lobirali kod vlade SAD protiv potpisivanja ugovora o slobodnoj trgovini sa Novim Zelandom jer je ta država imala restriktivna pravila za kupovinu lekova.

Bliske veze Fajzera sa vlašću SAD potvrdio je slučaj bivšeg glavnog poverenika Agencije za hranu i lekove (FDA) Skota Gotliba. On je u aprilu 2019. podneo ostavku, da bi tri meseca nakon što je napustio fotelju šefa glavnog državnog regulatora osvanuo u upravi Fajzera.

U svetlu toga Trampova tvrdnja kako je Fajzer namerno otezao sa objavom vesti o učinkovitoj vakcini protiv koronavirusa da bi on izgubio izbore i ne čini se tako nemoguća. Posebno ako se zna da je Tramp vodio rat sa farmaceutskom industrijom oko cene lekova.

U julu ove godine potpisao je četiri uredbe o smanjenju cena lekova na recept. Američko udruženje faramceutskih proizvođača i istraživača na to mu je poručilo da je to "bezobzirno skretanje pažnje, koje oslabljuje odgovor na pandemiju koronavirusa".