Jeftino prirodno blago

Bez autora

Oct 10 2011

Usklađujući zakonodavstvo sa Evropskom unijom, Vlada je Skupštini uputila još jedan predlog zakona – o rudarstvu i geološkim istraživanjima. Najveće novine jesu vremensko ograničavanje istraživanja i povećanje rudne rente, koja se plaća za pravo korišćenja rudnih izvora. Opozicija, međutim, smatra da je predloženo povećanje rudne rente malo. Srpska brda i doline privlače investitore, jer su bogata rudama i mineralima, posebno retkim, a ima i gasa i nafte. Novim zakonom ograničava se istražni period na tri godine, uz još dve mogućnosti od po dve godine. Investitori znaju da moraju da urade minimum 85 procenata od projektovanih geoloških istraživanja. Za državu je jako važno da dobijemo kvalitetne investitore koji će raditi, investirati i imati za cilj otvaranje novih rudnika. Srbija ima najnižu rudnu rentu u Evropi, pa je povećanje neophodno. Vlada predlaže da za naftu i gas bude sedam odsto, za metale i nemetale pet, a ugalj tri procenta. Većina opozicije smatra da treba da bude bar 20 odsto.

Renta koja se u Srbiji plaća za korišćenje rudnih izvora najniža je u Evropi. Iako Vlada najavljuje povećanje rente, opozicija smatra da su povećanja mala. Stručnjaci upozoravaju da se uslovi pod kojim kompanije koriste domaće prirodno blago moraju detaljno precizirati.

Usklađujući zakonodavstvo sa Evropskom unijom, Vlada je Skupštini uputila još jedan predlog zakona – o rudarstvu i geološkim istraživanjima. Najveće novine jesu vremensko ograničavanje istraživanja i povećanje rudne rente, koja se plaća za pravo korišćenja rudnih izvora. Opozicija, međutim, smatra da je predloženo povećanje rudne rente malo.

Srpska brda i doline privlače investitore, jer su bogata rudama i mineralima, posebno retkim, a ima i gasa i nafte. Novim zakonom ograničava se istražni period na tri godine, uz još dve mogućnosti od po dve godine.

Zlatko Dragosavljević iz Ministarstva životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja kaže da investitori znaju da moraju da urade minimum 85 procenata od projektovanih geoloških istraživanja.

"Za državu je jako važno da dobijemo kvalitetne investitore koji će raditi, investirati i imati za cilj otvaranje novih rudnika", naglašava Dragosavljević.

Srbija ima najnižu rudnu rentu u Evropi, pa je povećanje neophodno. Vlada predlaže da za naftu i gas bude sedam odsto, za metale i nemetale pet, a ugalj tri procenta. Većina opozicije smatra da treba da bude bar 20 odsto.

"To je jedini način da investitor eksploatisanjem mineralne sirovine i istraživanjem u našoj zemlji uloži ne samo u lokalnu zajednicu, već i u državu, koja će posle imati dovoljno novca da ulaže u nova istraživanja", kaže Zorana Milanović iz Srpske napredne stranke.

U Hrvatskoj, renta za naftu je deset odsto, u Rumuniji 12, Mađarskoj do 13 odsto, a u Nemačkoj se različito naplaćuje po kantonima i ide do 16 procenata.

Za stručnjake je najbitnije da Srbija što pre dobije zakonski okvir, kako bi se podstakao razvoj rudarstva.

Stručnjak za energetiku iz Balkan magazina Jelica Putniković kaže da uslovi po kojim neka kompanija može da koristi domaće prirodno blago treba da se dobro preciziraju i da se to naplati u punim iznosima.

"Poreskom politikom treba da se napravi takav sistem da sva dobit bude iskorišćena u Srbiji, a ne da profit ofšor kompanije iznose napolje", ističe Putnikovićeva.

U Srbiji je otvoreno više od 100 istražnih prostora, ali samo četiri investitora najavljuju i otvaranje rudnika. Od svetskih kompanija to su "Rio tintom", koji u Podrinju traga za jadaritom i kanadski "Dandi", koji traži zlato na Crnom vrhu.

Područje Raške istražuju dve domaće kompanije: Investicioni fond "Bakan gold" koji istražuje bornu rudu, a "Farmakom" priprema otvaranje rudnika olova i cinka.