Industrija - Srbija

Pravimo stolice i za Amerikance

Drvna i industrija nameštaja je jedan od aduta srpske prerađivačke industrije. To je drugi sektor po suficitu u spoljno-trgovinskoj razmeni. Prošle godine smo nameštaja i drveta izvezli za 225 miliona evra više nego što smo uvezli. Kada je reč o broju zaposlenih, ovaj sektor zauzima treće mesto među prerađivačima.

Potražnja za nameštajem od masivnog drveta na evropskom i globalnom tržištu je velika, a trendovi u ovoj oblasti pokazuju da će rasti i u narednih petnaest godina. Promenjene potrošačke navike, uticale su i na rast tržišta pločastog nameštaja.

Osim što je jeftiniji i dostupniji, on je postao potrošna roba koja se menja na svega nekoliko godina. Vodeći proizvođač pločastog nameštaja u svetu je Kina koja drži 40 odsto ukupne proizvodnje nameštaja, od čega je 90 odsto pločasti, a Srbija je lider u proizvodnji ovog segmenta u regionu.

- S obzirom na to da su zemlje iz regiona fokusirane na nameštaj od punog drveta, 80 odsto pločastog nameštaja iz Srbije se plasira upravo u ove zemlje - objašnjava Ješa Erčić, sekretar Udruženja za šumarstvo, preradu drveta i indstriju nameštaja i papira PKS.

- Najznačajniji rivali na evropskom tržištu nisu evropske zemlje. Najveći izvoznik nameštaja na evropsko tržište je Kina, koja čini 55 odsto ukupnog uvoza. Zatim se izdvajaju Vijetnam sa 8,5 odsto, Indonezija sa 4,2 odsto, Turska sa 4,2 odsto i Indija sa istim učešćem. Među zemljama regiona, koje su nam značajan parametar za poređenje, najveći konkurent nam je Bosna i Hercegovina koja čini 1,7 odsto evropskog uvoza, dok je Srbija čini jedan odsto.

Očekuje se značajnije povlačenje kineskih proizvođača nameštaja sa evropskog tržišta, što će ostaviti značajan prostor u Evropi.Mala i srednja preduzeća iz Srbije svake godine uvećavaju izvoz za 20 odsto.

Uspela su da za trećinu povećaju izvoz u pogranične zemlje, iako one smanjuju uvoz. Povećali smo izvoz i u razvijene EU zemlje za 150 odsto, iako ove zemlje jedva uvećavaju uvoz. Srpski proizvođači osvajaju i udaljena tržišta poput Rusije, Kazahstana i SAD.

- Drveni nameštaj se izvozi na 58 tržišta, ali na 25 tržišta odlazi čak 99 odsto izvoza - ističe Erčić. - Izvoz je prilično ravnomerno raspoređen među tih 25 zemalja. U pitanju je osam pograničnih zemalja, ali i 14 zemalja EU. Među njima su Belgija, Nemačka, Italija, Francuska, Švajcarska, Austrija, Velika Britanija, Grčka, Danska, Češka, Holandija, Norveška, Litvanija, Švedska, potom Rusija i Kazahstan, i na kraju SAD. Naši glavni konkurenti na tržištima regiona su Poljska, Italija, Slovenija, Bosna i Hercegovina, Nemačka i Kina. Na tržištima razvijenih EU zemalja konkurenti su Nemačka, Italija, Poljska, Kina, Francuska. Najviše se izvozi u nižem i srednjem cenovnom segmentu, a veći deo izvoza se ostvaruje kroz proizvodnju za tuđi brend.

Proizvođači iz Srbije uglavnom ne uspevaju da dopru u više cenovne segmente u inostranstvu, a među glavnim razlozima je odnos cena-kvalitet-dizajn. On je kod srpskih proizvođača najčešće relativno mala cena, prilično dobar kvalitet i slab fokus na dizajn.

- Imamo tradiciju i veštine u proizvodnji, ali ne i u prodaji i dizajnu - smatra Erčić. - Sa ovom kombinacijom, Srbija se uspešno pozicionira na tržištima koja stavljaju manji značaj na dizajn, poput Nemačke i Rusije, i na tržištima koja nisu platežno sposobna za skuplji nameštaj. Srpske firme temelje svoju međunarodnu konkurentnost na velikom udelu kvalitetnog rada, jer je upravo rad u Srbiji mnogostruko jeftiniji. Iako je produktivnost među nižima, srpski radnik je među konkurentnijima u Evropi. Ali upravo tu imamo manjak. Malo ljudi je zainteresovano za rad u drvnoj industriji, jer je plata niža u odnosu na ostatak prerađivačke industrije. Kadrovi nemaju adekvatno znanje i iskustvo - obrazovni sistem je urušen, a nema ni privrede koja bi ga kompenzovala. Sve manje mladih se odlučuje na zanatske poslove. Oni koji se pak odluče na zanat, uglavnom ga "ne ispeku" u toku školovanja, pa dugo "ulaze u posao". Stari majstorski kadar odlazi u penziju, ali i onaj deo koji ostaje se teško prilagođava novim trendovima. Ako se ovo ne promeni, izgubićemo konkurentnost.

Proizvodnja nameštaja u Srbiji je relativno ravnomerno regionalno zastupljena, te je ovaj sektor važan sa aspekta regionalnog razvoja. Zahteva veliki broj kvalifikovanog kadra, zato ovaj sektor ima veliki potencijal za povećanje zaposlenosti.

"IKEA" još ne ljulja tržište

Dolazak "Ikee" jkoš nije izazvao poremećaj na domaćem tržištu. Očekuje se da će se ona za kupce botiri dizjanom, pa tako i da će naši proozvođači početi da se prilagođavaju sličnim zahtevima.

U odnosu na veći deo domaće scene u proizvodnji nameštaja, "Ikea" je skuplja i ona neće osvajati naše tržište cenom, kao što to čini u drugim, pre svega razvijenim evropskim zemljama - kaže Ješa Erčić.

- Iako u svom prodajnom asortimanu ima više zastupljen pločasti nameštaj nego nameštaj od punog drveta, očekuje se da će u Srbiji ona više "poremetiti" tržište nameštaja od punog drveta. Naime, veća je razlika u ceni pločastog nameštaja između "Ikee" i domaćih proizvođača, nego nameštaja od punog drveta.

Šta izvozimo

Na top-listi srpskih izvoznih aduta drvne industrije su tapacirana sedišta, tapacirani nameštaj, nameštaj od masiva, nameštaj za trpezarije i dnevne sobe, nameštaj za spavaće sobe, delovi nameštaja od drveta i kuhinjski nameštaj.