Industrija - Srbija

Srbija ima bogata nalazišta zeolita

Srbija ima bogata nalazišta zeolita, koja bi trebalo da počne da eksploatiše i smanji uvoz te mineralne sirovine, ukazano je na Međunarodnoj konferencijio prirodnim zeolitima - ZEOLIT 2014, kojoj je prisustvovalo oko 120 učesnika iz 42 zemlje. Konferenciju je organizovao Institut za tehnologiju nuklearnih i drugih mineralnih sirovina (ITNMC) u Beogradu, zajedno sa Kemijsko-tehnološkim fakultetom Univerziteta u Splitu i Privrednom komorom Srbije (PKS).

Ovo je bila jedinstvena prilika da se javnost upozna sa mogućnostima raznolike primene prirodnih zeolita u stočarstvu, poljoprivredi, zaštiti životne sredine, kao i u medicini. S obzirom na to, da i u Srbiji postoje ležišta kvalitetnog prirodnog zeolita, koji se upotrebljava i kao suplement, neophodno je urediti tržište i prateću zakonsku regulativu u ovoj oblasti. Zbog toga je PKS uložila napor da se u okviru Grupacije zeolita i ostalih nemetaličnih sirovina, u narednom periodu radi na izradi zakonske i podzakonske regulative kako bi se uredila upotreba zeolita u Srbiji. U postupku pregovora o pristupanju Srbije i EU i harmonizovanju sa zakonima EU, ovo je još jedna prilika da se iskustva drugih zemalja iskoriste za izgradnju što boljeg regulatornog okvira, rekao je Vekoslav Šošević, sekretar Udruženja za hemijsku, farmaceutsku i gumarsku industriju i industriju nemetala PKS.

Aleksandra Daković iz Instituta za tehnologiju nuklearnih i drugih mineralnih sirovina u Beogradu naglasila je da se o ovoj oblasti malo zna. Po njenim rečima, u Srbiji postoji više ležišta zeolita, a prilikom njegove upotrebe mora se posvetiti mnogo više pažnje nego do sada, jer postoji čak 50 vrsta zeolita, a neke su i kancerogene.

Kako se navodi u saopštenju PKS, Srbiji je godišnje potrebno oko 10.000 tona zeolita, a domaća proizvodnja tržištu isporuči oko 2.000 tona. Ako bi se povećala domaća eksploatacija zeolita, kojeg u zalihama ima za narednih pola veka, uvoz bi mogao značajno da se smanji. Najveći deo zeolita iz Rumunije i Bosne i Hercegovine u zemlju stiže kao kamen, kaže Vladimir Simić, sa Rudarsko - geološkog fakulteta u Beogradu. Ova oblast u Srbiji nije  zakonski uređena, počev od eksploatacije, pa do upotrebe, kaže Simić. Uz eksploataciju zeolita od samo 2.000 tona godišnje nismo konkurentni. Veća proizvodnja, kaže on, bila bi i daleko jeftinija. Zeolitom se u Srbiji bavi desetak firmi u kojima je zaposleno oko 100 radnika, ističe Simić.

Radi rešavanja problema proizvođača u ovoj oblasti, u PKS je osnovana Grupacija zeolita i ostalih nemetaličnih sirovina, kaže Miodrag Perović, izvršni direktor firme PATENT co., koji je i predsednik Grupacije u okviru Udruženja za hemijsku, farmaceutsku i gumarsku industriju i industriju nemetala. Po njegovim rečima Srbija od uvoznika zeolita, može da postane i njegov izvoznik. To se najbolje vidi kroz rad firme PATENT co. koja najveći deo svoje proizvodnje izvozi u 25 zemalja.

Prirodni zeoliti su nemetalične mineralne sirovine koje zbog svojih struktura i velikih mogućnosti različitih modifikacija predstavljaju predmet velikog broja istraživanja u svetu, pa i u Srbiji. Krajnji cilj je praktična primena, kao što su aditivi stočnoj hrani, adsorbenti mikotoksina, adsorbenti za uklanjanje različitih zagađivača. U novije vreme prirodni zeoliti se izučavaju i kao nosači lekovitih supstanci. U Republici Srbiji se zeolit eksploatiše u Vranjskoj Banji i na Kopaoniku kod Igroša, dodaje se u saopštenju PKS.