Industrija - Srbija

Srbija leži na rudnom bogatstvu

Geolozi se nadaju da će izgradnja Koridora 11 pokrenuti i rudarstvo jer je probijanje trase dovelo do izuzetnih otkrića.

- Luk, na kome se nalaze planine Rudnik, Borač i Kotlenik, deo je velikog vulkanskog prostora koji je samo u jednom delu istražen. Sada se tu gradi šumadijski auto-put i otkrića prilikom probijanja trase ukazuju na značajna ležišta. Imamo indicija da će podzemni kopovi moći da se prave u neposrednoj blizini auto-puta. Ekipe Geološkog zavoda naišle su na stare rudarske potkope u čijim stenama su pronađeni antimon, živa i zlato. Reč je o jedinstvenom prostoru za nove rudnike, samo da neko bude zaintersovann da ih eksploatiše - kaže Mijatović.

Naučnici, inače, ukazuju da se najstariji rudnici i topionice sveta nalaze u Srbiji. Rudarenjem su zarađivali Vinčanci hiljadama godina pre Hrista, a pored Peka još stoji jalovina koju su ostavili robovi ispirajući zlato za Rimljane u prvim vekovima posle Hrista. U Srbiji mnoštvo toponima i jama podseća na srednjovekovno rudarstvo, na kome se temeljila moć države Nemanjića.

U obnovljenu Srbiju knjaz Miloš je pozvao najboljeg geologa Evrope da mu otkrije rudna ležišta, a ovaj je pokazao na rudokope koji su vekovima bili zapušteni jer su rudari pobegli od Osmanlija. Danas geolozi kažu da imamo sličnu situaciju sa isplativim a napuštenim rudnicima, iako nemamo tursku invaziju kao opravdanje.

- U vreme komunističke megalomanije manji rudnici su zatvarani jer se smatralo da treba stvarati samo ogromne rudarske kombinate. Na primer, u vreme kad su Bor i Majdanpek proizvodili enormne količine rude za naše uslove, „Geozavod“ je istražio i overio rezerve u rudniku bakra Čadinje kod Prijepolja. Nikad nije došlo do eksploatacije, jer se u to vreme o njemu govorilo kao o malom rudniku. A on može direktno da zaposli 100 do 150 ljudi. Sa pratećim službama broj se penje na 500 zaposlenih. Kad se dodaju gradske i uslužne firme, od rudnika te veličine živelo bi oko 2.000 ljudi. Sami procenite da li je bilo pametno odricati se „malih“ rudnika - kaže Predrag Mijatović, jedan od vodećih geologa Geološkog zavoda Srbije.

Ni promene društvenog sistema koje su favorizovale privatno vlasništvo i inicijativu nisu donele očekivane rezultate. Mnoge firme došle su lako do rudnika u čiju eksploataciju ne ulažu ni dinar, kao da čekaju da preprodaju bogatsvo koje su jeftino stekli.

- Već pomenuto Čadinje je još 1988. potpuno istraženo i spremno za otvaranje rudnika. Ali već 10 godina ga drži jedna privatna kompanija i navodno istražuje, što je apsurdno. Problem je što su firme dobijale rudnike i istražene prostore spremne za iskopavanja bez obaveze da započnu eksploataciju. Čak i kad je reč o zlatu, kao u slučaju rudnika Blagojev kamen, u blizini Majdanpeka - kaže Mijatović.

On objašnjava da je eksploataciono pravo na jednom od najstarijih rudnika zlata imao Institut za bakar RTB Bor.

- Rudnik je prestao s eksploatacijom ne zbog nedostatka sirovina već zato što je u vreme posle bombardovanja Institut bio u finansijskim problemima. Dok je čekao bolje vreme da nastavi eksploataciju, rudnik mu je oduzet i dat je drugoj firmi da ga - istražuje! To traje već desetak godina - kaže Mijatović.

Geolozima nije nikad bilo jasno ni zašto se Srbija odrekla ležišta rude gvožđa Rudna glava i Crnajka u blizini Majdanpeka.

- Reč je o prostoru na kome se nalazi najstariji rudnik na svetu. Do početka šezdestih ovo ležište je bilo u eksploataciji, a onda je rudnik zatvoren iako nije bio iscrpljen. Štaviše, velike su šanse da je rude mnogo više nego što se pretpostavljalo da je ostalo u ležištu. A rudu gvožđa neprestano uvozimo. Neverovatno je da duže od 100 godina ne radi Kučajna, stari rudnik olovo-cinka sa dosta srebra. Pre 60 godina zatvoreni su rudnici olovo-cinka i žive na Avali. Nikada nije rečeno zašto - nabraja Mijatović.

On naglašava da su od vremena Rimljana poznata ležišta gvozdene rude Majdani i Duge njive u zapadnoj Srbiji, između Krupnja i Ljubovije. Samo ih Srbi u 21. veku ne primećuju.

- U zapadnoj Srbiji imamo i rudnike antimona koji su bili u kakvoj-takvoj eksploataciji do devedesetih. Sad je 13 jama van eksploatacije, iako su vlasništvo privatne firme - kaže Mijatović.

Međutim, nisu samo rudnici metala ostali u zapećku. Ništa bolje nisu prošli ni kopovi kvalitetnih vrsta uglja širom Srbije.

- Kraj Kostolca su zatvoreni rudnici uglja Stamnica , i Kladurovo. Sada se ponovo razmatra njihovo otvaranje, kao i rudnika Poljana pored Požarevca. Jerma kraj Pirota, rudnik visokovalitetnog kamenog uglja u Srbiji ne radi. A nalazi se u veoma zaostalom i siromašnom kraju odakle svi beže jer nema posla - kaže Mijatović.

Neobjašnjivo je zatvoren i zaboravljen rudnik kvalitetnog uglja Jankova klisura u Toplici, u vreme kad se računalo na kosmetske rudnike lignita.