Industrija - Srbija

Srbija leži na zlatu

Rude zlata u Srbiji ima mnogo više nego što se doskoro pretpostavljalo, otkrila su nova detaljna geološka istraživanja u Timočkom magmatskom kompleksu, u planinama na istoku zemlje, u stranim kompanijama koje istražuju srpske zlatne žice kažu da su došle do otkrića koja se dešavaju jednom u veku.

S obzirom na ogromnu potražnju za zlatom na svetskom tržištu dolazak stranih stručnjaka, novih tehnologija i investicija u rudarstvo može da bude prekretnica za Srbiju, smatra Milan Bačević, ministar prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planiranja, pišu Večernje novosti.

Najbolji su rezultati na lokaciji "Potaj Čuka-Tisnica" kod Žagubice. Ukupni rudni potencijal se već u ovoj fazi istraživanja procenjuje na nekoliko miliona unci zlata, što je ravno stogodišnjoj produkciji zlata u Borskom rudniku.

"Reč je o novootkrivenim, ranije nepoznatim mineralnim pojavama zlata u zapadnom obodnom delu Timočkog magmatskog kompleksa. U okviru ove zlatonosne formacije izdvaja se nekoliko veoma perspektivnih lokaliteta, kao Kraku Pešter, Korkan, Bigar hil... Sadržaji zlata se kreću od 0,45 grama pa do 9,46, čak i više grama po toni", otkriva Bačević.

Iz rudarskog kompleksa Bor je tokom veka postojanja izvađeno oko 150 tona zlata, podsećaju stručnjaci, tako da je žagubičko ležište s istom količinom plemenitog metala prava senzacija.

Zlato uspešno istražuje i privredno društvo "Rakita eksplorejšn", koje su osnovale kanadska kompanija "Rezervoar kapital korporejšn" i američka "Friport-Mekmoran eksplorejšn", jedna od najvećih svetskih rudarskih kompanija.

"Oni su postigli veoma značajne rezultate na području Brestovca kod Bora. Prema nezvaničnim saznanjima, radi se o vrednom pronalasku koji se, po rečima istraživača, "događa jednom u sto godina". Detaljnije informacije dobićemo u godišnjem izveštaju", izjavio je Bačević ze Večernje novosti.

On je upravo na osnovu ovih rezultata, tokom obeležavanja Dana rudara 6. avgusta, saopštio da novootkrivene znatne rezerve ruda zlata i bakra "ulivaju nadu i veru da je Srbija na najboljem putu da se pokrene preko rudarstva i zaposli znatan broj ljudi".

Naime, zlato je "valuta straha" u vremenima krize, kakva je ova koja od 2008. trese svet. Žuti metal je jedina sigurna moneta koja u poslednja dva veka ne gubi vrednost ni kada padaju vlade, ni kada se zatvaraju fabrike, ni kada hara inflacija. Naprotiv, cena zlata tokom krize vrtoglavo raste.

Od početka globalne recesije potražnja za ovim plemenitim metalom skočila je 64 odsto, a njegova cena probila je granicu snova od 1.000 dolara za uncu čistog zlata. Upravo zbog toga na 37 istražnih prostora u okviru Timočkog magmatskog kompleksa i jugoistočne Srbije geološki timovi grozničavo traže zlato i druge plemenite metale.

"U prethodnih nekoliko godina najveće interesovanje je iskazano za istraživanje zlata, rude litijuma i bora, kao i rude bakra, koja sadrži i zlato i molibden. Istraživanja upravo ovih mineralnih resursa izvode se na oko 80 istražnih prostora. Na području Bora su postignuti najbolji rezultati u otkrivanju zlata, bakra i pratećih metala.

Zapaženi rezultati su postignuti i na brojnim drugim, manjim istraživačkim projektima. Na prostoru Čuka Kuruga - Crni vrh nađeni su bakar i zlato, u Mačkatici molibden, zlato i renijum, u Tularima kod Medveđe bakar i zlato, u Piskanji kod Baljevca na Ibru borni minerali", otkriva Bačević.

Ministar priznaje da Srbija sama danas nema novca ni tehnologije ni za osnovna geološka istraživanja. On naglašava da ministarstvo nadležno za geološka istraživanja mora strogo da vodi računa o tome da se ona rade po zakonu i da se ne rastežu u beskonačnost, kao što se često dešavalo u poslednjoj deceniji.

Srbija je odvajkada poznata kao zemlja zlata. Procenjuje se da je ispiranjem svih naših zlatonosnih reka, od praistorije do naših dana, dobijeno oko 50 tona zlata, zaključuju Večernje novosti.