Industrija - Srbija

Srbija šije za “Pradu“

Ekskluzivne cipele marke "Luj Viton", "Prada", "Nero Đardini", "Guči", koje u Evropi koštaju od 300 do 1.500 evra, proizvedene su većim delom u Srbiji.

Jedna od fabrika u kojoj se proizvode gornji delovi za tu obuću nalazi se u opštini Vladimirci, nedaleko od Šapca. Iz ove fabrike, u kojoj se godišnje proizvede dva miliona pari obuće, najluksuznija obuća prodaje se u celom svetu.

U radionici u Vladimircima proizvodi se obuća najpoznatijih svetskih brenova. Dnevno se u njoj sklopi i do 1.500 pari gornjih delova obuće marke “Prada”, “Luj Viton”, “Guči” i onih kojima, po mišljenju mnogih, ni jedna žena ne bi odolela.

Radi se sa viskokvalitetnim matrijalima čija cena kvadratnog metra dostiže i do 1.000 evra. Baš takav je u rukama Milana Vesića, pa kožu kroji oprezno.

“’Luj Viton’ i stvara ime na osnovu svih tih sitnica i detalja. Upravo i to jeste ’Luj Viton’, pedantnost i preciznost. Kinesko je kinesko, a ’Luj Viton’ je ’Luj Viton’“, kaže Milan Vesić.

U fabrici Italijanskog proizvođača “Prodžeti” zaposleno je 350 radnika, među njima većina su žene. Rade na mašinama ali dosta i ručno.

“Artikli su veoma zahtevni. Mora se posvetiti svih osam sati i munut jedan ne smete biti odsutni”, kaže Zorica Urošević

Dve stotine mašina svaki dan je u pogonu. Ovde se kroji po meri svetskih kreatora, a utisak je da modni giganti visoko cene naše radnike.

“Naši radnici su veoma vredni i brzo su se prilagodili na nove uslove tržišta. Jako smo fleksibilni i u radno vreme i u svim ostalim segmentima”, kaže Mustafa Azabagić, direktor fabrike ”Prodžeti“.

Godišnje se proizvede dva miliona pari gornjih delova obuće. I tako već dvadeset godina koliko dugo braća Rosi posluju u Srbiji.

“Da nismo zadovoljni, ne bismo ostali ovoliko dugo. Teško smo postigli ovo sve, i pošto je veoma teška situacija, borimo se da idemo napred. Samo napredovanje će nam dati bolje rezulatate”, kaže Romano Rosi.

Iz italijanskih fabrika, posle završne obrade, obuća se prodaje u celom svetu. U Srbiji, kupce imaju tek neki brendovi, pa nam ostaje da se hvalimo kako umamo da ih napravimo ali i žalimo što nemamo novca da ih nosimo.