Industrija - Srbija

Stranci traže bakar i zlato po Srbiji

Stručnjaci Sektora za geološka istraživanja Rudnika bakra Bor nedavno su otkrili novo ležište u borskoj jami sa četiri i po miliona tona rude u kojoj se sadržaj bakra, prema dosadašnjim ispitivanjima, kreće od 0,71 do 1,15 odsto. Ta važna i lepa vest skrenula je pažnju jer je reč o geološkom istraživanju u koje je, posle dužeg vremena, ušla domaća kompanija, dok gotovo sva druga potencijalna rudna nalazišta u Srbiji uglavnom istražuju strane firme.

Stručnjaci podsećaju da je sve do devedesetih godina prošlog veka sektor geoloških istraživanja na našim prostorima bio veoma cenjen i kadrovski izuzetno jak. Međutim, sa raspadom Jugoslavije i početkom ekonomske tranzicije, srpski geolozi koji su dotad radili za državu, priznati zbog svog znanja i iskustva, listom počinju da angažuju strane kompanije. Indikativno je da stranci koji istražuju rudna bogatstva u Srbiji uglavnom žele sami da odrede lokaciju na kojoj će sprovesti geološka ispitivanja. S obzirom na to da te kompanije angažuju naše iskusne geologe, uveliko se spekuliše da su oni, odlazeći u privatni biznis, sa sobom poneli i informacije na kojim lokacijama u Srbiji ima rezona tražiti rude, ali i dokumentaciju iz prethodnih istraživanja, tvrdi za Danas više sagovornika iz tih krugova, medu kojima neki ocenjuju da je reč o jednoj od najvećih pljački državnih resursa.

Prema mišljenju naših sagovornika, nije sporno što stranci dobijaju dozvole da traže rudu u Srbiji, ali kažu da bi, s obzirom na to da je reč o nacionalnom bogatstvu, država morala da bude daleko aktivnija u sprovođenju sopstvenih geoloških istraživanja, poput onih u RTB-u Bor.

- Strane kompanije su uglavnom zainteresovane, odnosno poseduju dozvole za geološka istraživanja zlata, litijuma i bora i ruda bakra u kojima se kao prateće komponente najčešće pojavljuju zlato i molibden, kao i drugi retki metali - objašnjavaju za Danas u Ministarstvu rudarstva i energetike.

U poslednjih pet do šest godina u Srbiji su pronađene velike naslage litijuma u dolini Jadra kod Loznice. Naime, istraživači iz rudarske kompanije Rio Tinto, koja u Srbiji posluje preko domaće Rio Sava Exploration, u sedimentima Jadarskog neogenog basena pronašli su novi mineral bora i litijuma, prema Jadru nazvan „jadarit“. U ovom mineralnom obliku litijum se nigde više ne pojavljuje u svetu, pa stoga Jadar spada u jedinstveno, unikatno, ležište litijuma svetskih razmera i značaja.

- Rio Sava exploration trenutno realizuje treću fazu detaljnih istražnih radova i dodatnih tehnoloških ispitivanja kvaliteta mineralne sirovine u industrijskom obimu. Ukoliko ti radovi potvrde očekivane rezultate, pristupilo bi se otvaranju rudnika. Prema saopštenjima te kompanije, to bi moglo da se dogodi u narednih nekoliko godina - kažu u Ministarstvu.

Dodaju da se i u borskom basenu na oba istraživačka projekta zlata i bakra nagoveštava mogućnost otvaranja novih rudnika, što bi privredi Srbije donelo velike koristi.

U sirovine koje su najprisutnije u rudama Srbije spadaju bakar, litijum, zlato, polimetalična ležišta i molibden, i u Ministarstvu veruju da će se na njima uskoro bazirati rudnička proizvodnja. U drugoj grupi potencijalno značajnih resursa su rude nikla, kobalta, gvožđa, antimona, eventualno i urana, kalaja, volframa, platinske grupe elemenata, koji bi se pod određenim uslovima, pre svega tehnološkim, ekonomskim, tehničkim i drugim, eventualno mogli valorizovati u budućnosti.

- Teško je precizno proceniti rudna blaga jedne zemlje, jer se, pored postojećih poznatih rezervi, geološkim istraživanjima stalno dolazi do novih saznanja. Generalno se može reći da je rudno blago Srbije u poređenju sa svetom skromnih razmera, ali je za privredu naše zemlje veoma značajno - kažu u Ministarstvu.

Samo potencijal Borskog basena, uključujući i područje Majdanpeka i porfirskog ležišta „Borska reka“, iznosi blizu dve milijarde tona rude sa prosečnim sadržajem bakra od 0,4 odsto i zlata od 0,2 grama po toni rude. Ti podaci se menjaju svakim otkrivenim nalazištem. Upravo zahvaljujući novim otkrićima u prethodnim godinama, kao i ranije pronađenom, ali još neaktiviranom mineralno-sirovinskom potencijalu, u Srbiji postoje dobri prirodni uslovi za ubrzani razvoj rudarstva.

- Rudarstvo je bazna privredna grana, otvaranjem rudnika bi se stvorio i dobar ambijent za razvoj metalske i druge prerađivačke industrije, a veoma je izvesno da bi otvaranje rudnika litijuma u Jadru, novih rudnika bakra i zlata u okolini Bora i u drugim potencijalnim rudnim rejonima, Srbiji donelo milione evra prihoda reko naplate naknade za korišćenje mineralnih sirovina, naplatu poreza, upošljavanje domaće radne snage - zaključuju u Ministarstvu.

Obnovljena istraživanja

- Dolaskom stranih kompanija u velikoj meri su obnovljena istraživanja, što je istovremeno predstavljalo i dobru priliku za zapošljavanje naših geologa. Oni su dobili posao u tim firmama, bilo kao menadžeri ili saradnici u istraživačkim timovima. Sticanjem novih znanja i upoznavanjem sa novim, savremenim istražnim metodama i tehnologijama, svojim angažovanjem naši geolozi su dali veliki doprinos tim istraživanjima. Na drugoj strani, Srbija je, između ostalog, dobila i nov, osnažen istraživački potencijal, što je takođe značajno za budućnost domaće geologije - tvrde u Ministarstvu rudarstva i energetike.

Zvučna imena

U Ministarstvu rudarstva i energetike za Danas kažu da dozvole za istraživanje mineralnih resursa imaju strane kompanije, najčešće kanadske i američke, koje su u Srbiji osnovale svoje firme. Među njima najznačajnije su Rio Sava exploration, Avala resources ltd, Rakita exploration, South Danube Metals, Dunav minerals, Balkan expl. & mining, Deli Jovan exploration, Dunav resources, Murex, Empire Mining, Stara planina resources, Appalacian resouces, Lithium Li Balkan, Balkan Gold i Ultra Balkans.